Kraj Terazijske česme prohujao je duh devedesetih. Ponovo zbog izbora, ponovo zbog krađe i izbornih podvala. Kuda se dedoše trideset godina
Trideseti decembar. Pretopao zimski dan. Terazijska česma. Inicijativa ProGlas je pozvala, građani su se odazvali. Okupio se broj ljudi koji ima političku težinu. Oni malo stariji setili su se devedestih godina, protesta na istom ovom mestu i istim povodom – zbog izborne krađe. Poneko je pomislio: kuda se dedoše tri decenije.
Isti ljudi koji su tada Srbiju zavijali u crno već su skoro dvanaest godina ponovo na čelu države. Oni ne umeju drugačije da vode politiku. Nisu, niti će ikada biti u stanju da Srbiju povedu u pravcu građanskih sloboda, demokratije i fer izbora.
To žele ljudi koji su u život dozvali ProGlas: ni manje, ni više, nego da se vlast osvaja i gubi voljom građana izraženoj na normalnim izborima, pod uslovima istim za sve političke aktere. Isto misli i najmanje 200.000 građana koji su potpisali peticiju ProGlas-a.
Prvo su ohrabrivali građane da izađu na izbore, a pošto izbori 17. decembra odišu smradom prevare, sada zahtevaju da sve brojne prigovore provere nadležne državne insitucije. Pa pošto izborne komisije i tužilištvo ćute i žmure, pozvali su na ulični protest. Ponovo je Srbija skliznula u institucionalizaciju ulice.
Oni koji smatraju da su biračima, pogotovu u Beogradu, izdžepareni glasovi, otišli su sa Terazija ozračeni dozom optimizma da su promene možda ipak moguće i mogu s osmehom na licu da se spremaju za Novu Godinu. Samo što je jedini odgovor na demonstraciju sile uzurpirane države demonstracija sile ulice. To je, valjda, već svima postalo jasno.
Pitanje je samo, da li je poruka stigla tamo gde je upućena?
Problem u toj jednačini koja bi partijsku armiju koju predvodi Aleksandar Vučić trebalo da satera u ćošak je što ProGlas nije politička organizacija. Niti se nalazio, niti će se naći na nekoj izbornoj listi. Inače bi izgubio svoj smisao. Građani imaju, čini se, više poverenja u one, koji se kunu da ih vlast ne zanima, nego u političke aktere koji se bore za vlast, ma koliko obećavali da žele da demokratizuju Srbiju i da lopove privedu pravdi.
Samo što promene, povratak na tekovine republike, mogu da iznesu samo političke organizacije. A to je ono što žele i pokretači ProGlas-a. Jer sve drugo je jalov posao, ili put u anarhiju.
Sudbonosni planovi „Srbija 2030“ i „Srbija 2035“, kojim bi Aleksandar Vučić trebalo da najavi svoju kandidaturu za premijera, izgleda da se pišu uz pomoć ChatGPT-a. Barem tako tvrdi predsednik države
Hoće li i kada Srbija dobiti Savet REM-a, pitanje je od milion dolara, a ministar informisanja sada najavljuje ponavljanje postupka bez glasanja
Dosadašnji sekretar za komunalne i stambene poslove Beograda Rajko Tanasijević podneo je ostavku bez javnog objašnjenja i bez obaveštavanja medija, saopštio je Centar za lokalnu samoupravu
Vojvođanski advokati štrajkuju jedan dan zbog „Mrdićevih zakona“ koji ugrožavaju nezavisnost pravosuđa. Ministarstvu pravde upućen je hitan zahtev za izmene
Vrh policije doneo je odluku da smanji fizičko obezbeđenje inspektorima Slobodanu Milenkoviću i Dušanu Mitiću, koji su godinama unazad izloženi pretnjama nakon otkrivanja plantaže marihuane „Jovanjica“
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Milo Đukanović vladao je Crnom Gorom 32 godine. Vučić bi bar toliko da mešetari Srbijom, znači još jedno 18 godina – policijskom silom, tajnim službama, paravojnim partijskim formacijama, zauzdanim pravosuđem i pobesnelim tabloidima
Režim igra na sve ili ništa. Vučić nema apsolutno nikakvu ideju šta da radi, osim da pokuša da vlada, doslovno, policijskom silom i tabloidima. Jer državni sistem se kao posledica nasilja, krađe i nesposobnosti raspao, kao u Zaječaru
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
