Kraj Terazijske česme prohujao je duh devedesetih. Ponovo zbog izbora, ponovo zbog krađe i izbornih podvala. Kuda se dedoše trideset godina
Trideseti decembar. Pretopao zimski dan. Terazijska česma. Inicijativa ProGlas je pozvala, građani su se odazvali. Okupio se broj ljudi koji ima političku težinu. Oni malo stariji setili su se devedestih godina, protesta na istom ovom mestu i istim povodom – zbog izborne krađe. Poneko je pomislio: kuda se dedoše tri decenije.
Isti ljudi koji su tada Srbiju zavijali u crno već su skoro dvanaest godina ponovo na čelu države. Oni ne umeju drugačije da vode politiku. Nisu, niti će ikada biti u stanju da Srbiju povedu u pravcu građanskih sloboda, demokratije i fer izbora.
To žele ljudi koji su u život dozvali ProGlas: ni manje, ni više, nego da se vlast osvaja i gubi voljom građana izraženoj na normalnim izborima, pod uslovima istim za sve političke aktere. Isto misli i najmanje 200.000 građana koji su potpisali peticiju ProGlas-a.
Prvo su ohrabrivali građane da izađu na izbore, a pošto izbori 17. decembra odišu smradom prevare, sada zahtevaju da sve brojne prigovore provere nadležne državne insitucije. Pa pošto izborne komisije i tužilištvo ćute i žmure, pozvali su na ulični protest. Ponovo je Srbija skliznula u institucionalizaciju ulice.
Oni koji smatraju da su biračima, pogotovu u Beogradu, izdžepareni glasovi, otišli su sa Terazija ozračeni dozom optimizma da su promene možda ipak moguće i mogu s osmehom na licu da se spremaju za Novu Godinu. Samo što je jedini odgovor na demonstraciju sile uzurpirane države demonstracija sile ulice. To je, valjda, već svima postalo jasno.
Pitanje je samo, da li je poruka stigla tamo gde je upućena?
Problem u toj jednačini koja bi partijsku armiju koju predvodi Aleksandar Vučić trebalo da satera u ćošak je što ProGlas nije politička organizacija. Niti se nalazio, niti će se naći na nekoj izbornoj listi. Inače bi izgubio svoj smisao. Građani imaju, čini se, više poverenja u one, koji se kunu da ih vlast ne zanima, nego u političke aktere koji se bore za vlast, ma koliko obećavali da žele da demokratizuju Srbiju i da lopove privedu pravdi.
Samo što promene, povratak na tekovine republike, mogu da iznesu samo političke organizacije. A to je ono što žele i pokretači ProGlas-a. Jer sve drugo je jalov posao, ili put u anarhiju.
Dok Srbija u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom znatno zaostaje za Albanijom i Crnom Gorom, Aleksandar Vučić pred svoj put za Brisel predlaže da svi zajedno uđu u EU. Vidimo se tamo, poručuje mu Milojko Spajić
Studenti Pravnog fakulteta protestom „365 dana traženja pravde“ obeležili godišnjicu početka blokade na tom fakultetu
Službena beleška tužiteljke Prvog osnovnog javnog tužilaštva otkriva da joj je 5. novembra onemogućeno da izvrši uviđaj na prostoru Ćacilenda, iako je postojala prijava o teškom krivičnom delu. Dokument baca novo svetlo na postupanje policije tokom protesta
Korisnici Orion telekoma ponovo su izgubili N1. Da li je ovo trajno isključenje i ima li veze sa time što je pretplatnike ove firme preuzela firma koju treba da kupi Telekom - pre samo nedelju dana
Prema najnovijem izveštaju platforme CIVICUS Monitor, Srbija je u 2025. godini pala iz kategorije „opstruiranog” u status države „pod represijom”, što podrazumeva ozbiljna ograničenja slobode izražavanja, okupljanja i udruživanja
Evro skače, ljudi hrle u menjačnice, banke odbijaju da kažu da li posluju sa NIS-om, a režim kaže - sve je do panike. Moguće, ali ko je širi
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Odlazak najboljeg evropskog trenera
Ništa nije crno-belo osim “Partizana” i Željka Obradovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
