Pređen je Rubikon straha, ušlo se u svet solidarnosti, ljudi su ostetili duh slobode, a to je najjača droga, i taj duh se više neće vratiti u lampu, rekao je dramaturg Nebojša Romčević
ProGlas je, u okviru turneje „Budućnost se ne gradi krvavim rukama“, odžao tribinu i u Valjevu. Kako je Dom kulture, koji je ukinuo sve programe, pa i gostovanje „Zvezdara teatra“, „da ne bi došlo do političkih zloupotreba“, otkazao gostoprimstvo, ogromna sala „Laste“, koja se koristi za „svadbe i sahrane“, je bila mala da primi sve zainteresovane.
Organizator tribine je bio Valjevski pokret otpora, sa advokatom Brankom Ivkovićem na čelu, koji nije učestovao na poslednjim lokalnim izborima, da ne bi davao legitimitet
inžinjeringu lopovluka.
Prvo se govorilo o dometima Generalnog štrajka iniciranog na poziv studenata. Profesor Pravnog fakulteta Miodrag Jovanović je rekao da je ovo bila generalna proba generalnog štrajka, prosto zato što još uvek postoji potencijal za veći i dalji pritisak, jer da imamo vlast koja razmišlja racionalno, mi bi davno izašli iz ove političke krize, pa ne možemo znati kuda sve ovo ide.
Na strani građana, koji su stali uz studente i njihova bazična pitanja, a koja se svode na
pravdu i jednakost pred zakonom, je vreme, jer uz te zahteve staje sve više građana i profesija. Po njemu, na delu su duboke podele u društvu koje su najvidljivije bile za Novogodišnje praznike, studenti i građani su imali 15 minuta ćutnje za žrtve Novosadske tragedije, dok su se u pozadini čuli nemoćni vatrometi i zvuci nategnutih koncerata koji su plaćeni našim parama…
Prisustvujemo nečemu što istorija ne pamti
Po dramaturgu Nebojši Romčeviću, na jednoj strani imamo poludeli sistem u kome nema sistema, u kome nijedna institucija ne radi svoj posao, ali će te i takve institucije prve priskočiti da svemu ovome dođe kraj, ne zbog toga što će doživeti prosvetljenje i preobražaj, već zato što ga čine ljudi koji će prvi zabiti nož u leđa onome koga sada štite.
Po njemu, pređen je Rubikon straha, ušlo se u svet solidarnosti, danas su ljudi ostetili duh slobode, a to je najjača droga, i taj duh se više neće vratiti u lampu… Prisustvujemo nečemu što istorija ne pamti, u istoriji se nije desilo da se stanovništvo pokori svom podmlatku, svak od nas je uradio nešto loše, ali kad pogledamo ovu decu, nismo baš sve
loše uradili, mi smo toj deci potrebni, i na nama je da slušamo šta imaju da nam kažu, jer oni su ljudi novog doba…
Studenti su promenili krvnu sliku zemlje
Glumica Danica Maksimović je poručila da svako od nas ima obavezu da razume studente, dok je filmski režiser Srđan Golubović podsetio da Dušan Kovačević ima dramu „Proleće u januaru“, i da se nama, zahvaljujući studentima i građanima događa proleće u januaru. Po njemu, studenti su promenili krvnu sliku ove zemlje, oni su obrnuli igricu, i sve okrenuli
naglavačke, od toga kad kažu da predsednik nije nadležan, do praktikovanja direktne demokratije, njih ne zanima ko je predsednik, već hoće da žive u normalnoj zemlji, oni vole i poštuju svoju zemlju i traže nešto najnormalnije, da žive od svog rada i znanja… Ljudi se oslobađaju od straha, i to je najvažnije…
Prisutne je pozdravila i policajka Katarina Petrović, koja je, i pored odluke suda, još pod suspenzijom na poslu. Profesor Jovanović je naglasio da vlast potura tezu da se želi vlast na ulici, niko ne želi vlast na ulici, svi žele vlast na izborima, ali ne na izborima koji su farsa. Oni znaju šta hoće, to su konkretne mere koje nadilaze ideološke razlike, a te mere su u skladu sa zahtevima studenata, pravda, odgovornost i jednakost pred zakonom…
Bilo i pitanje publike, zašto Crkva ćuti? Odgovorio profesor Jovanović koji je rekao da su se studenti obratili svima, i javljaju se oni koji se osećaju prozvanim, a zašto sveštenstvo i crkva ćute, to je pitanje za njih, studenti ne duguju nikome specijalni poziv, njihova istrajnost je i hrišćanska i svetosavska!
Iz publike se čula replika, Crkva ćuti zato što je u srodstvu sa vlašću.
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
