Foto: Pexels/Andrea Plaquadlo
Proizvođači luksuzne robe kao što su Iv Sen Loran ili Guči uprkos inflaciji i recesiji beleže rekordnu dobit. Evropski proizvodi naročito dobro se prodaju u Americi gde su zavaljujući slabom evru i ojačalom dolaru postali povoljniji
Inflacija, poskupljenja, nestašice, kriza, rat, klimatske promene, recesija, pad prodaje, zabrinutost za budućnost, uzdržavanje od kupovine, čuvanje novca za crnje dane: sve to ne važi za proivođače luksuzne robe i njihove kupce.
I u Evropi i u SAD preduzeća kao što su LVMH, Kering, Hermes ili Prada beleže porast dobiti i do 30 odsto, piše nemački “Špigel”. Porast cena na njihove mušterije očigledno nije nimalo uticao. Bogati su jednostavno manje osetljivi na inflaciju i egstistencijalne strahove.
Prada je tako u prvoj polovini 2022. povećala prodaju u Evropi čak za 89 odsto. Francuski proizvođač odeće Monkler promet je povećao za 49 odsto. Na to dobrim delom utiču i prekookeanski turisti i pad vrednosti evra. Roba proizvedena u Evropi je zbog slabog evra postala povoljnija, a eksport se plaća jakim dolarom
Naročito su američki kupci, kojima na ruku ide jak dolar, navalili na luksuzne proizvode. „U Evropi amričkim građanima prodajemo četiri puta više robe nego prethodne godine“, kaže finansijski direktor Keringa Žan-Mark Duple. Naročito dobro idu Guči, Iv Sen Loran i Balenciaga, prenosi „Špigel“.
Prema analizi britanske banke HSBC iz jula ove godine u evrozoni se trenutno prodaje samo 15 odsto luksuzne robe proizvedene u Evropi. Francuska grupacija LVMH, vodeća među koncernima sa luksuznom robom, četvrtinu porasta prometa od 28 odsto u prvoj polovini godine može da zahvali efektima na tržištu valuta.
Porast cena sirovina, pa tako i finalnih proizvoda, se pokazao kao irelevantan za kupce luksuzne robe.
Usred opšte tržišne nesigurnosti proizvođači luksuzne robe sa optimizmom gledaju u budućnost, piše „Špigel“. Kering je tako u junu najavio da prodaju Brenda Iv Sen Loran hoće da udvostruči na pet milijardi evra godišnje. A Ferari planira da promet do 2026. godine poveća na 6,7 milijardi evra, što bi bio porast od 40 odsto u odnosu na očekivani promet do kraja tekuće godine.
J.H./Spiegel
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Studenti i građanski zborovi nastavljaju blokade. Policija je rano jutros ponovo uhapsila više ljudi koji su blokirali saobraćajnice. Blokade u Beogradu, Novom Sadu, Nišu... počele su da niču u nedelju uveče zbog hapšenje više desetina lica tokom Vidovdanskog protesta
Tužilaštvo ima ključnu i nezamenjivu ulogu u pokretanju efikasnih i nezavisnih istraga kada postoji osnovana sumnja da su policijski službenici povredili zabranu torture i nečovečnog postupanja, saopštio je YUCOM
Imaju li Žandarmerija, Interventna jedinica Policije i Policijska brigada uopšte dovoljno ljudi da izađu na kraj sa masovnim blokadama u isto vreme na više lokacija u više gradova
Roditelji učenika Pete beogradske gimnazije ističu da neodržavanje nastave nije isto što i smanjena prisutnost učenika
Da li je građanska neposlušnost kršenje zakona, koja prava ima policija i kako građani da izbegnu hapšenje ili se pripreme za njega
Ako se akcije brzopoteznog postavljanja barikada i blokada istovremeno na mnogo lokacija i povlačenja kada dođe policija nastave, režim je nagrabusio
Nikad se još nije desila istovremena blokada svih većih gradova u zemlji za puka dva sata. Sada jeste. Studenti i građani tu neće stati, jer osim otpora nemaju drugog izbora. Kako će teći narodno blokiranje Srbije i što se dalje može očekivati
Pobunjeni studenti i narod mogu da bace pokoju kamenicu, ali ne mogu biti zbilja „nasilni“. Jer, Srbija je odavno u modusu samoodbrane od režimskog nasilja, onog koje uništava i briše živote
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
