Koji je ključan ugovor vlast krila od javnosti, i zašto bi Tužilaštvo to moglo da vrati na početak?

Komercijalni ugovor o izgradnji brze pruge Novi Sad – Subotica koji je u julu 2018. potpisala tadašnja potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović sa kineskim izvođačima, a koji je prošle nedelje postao dostupan javnosti, mogao bi u značajnoj meri da poremeti dosadašnju istragu Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu koje je podiglo optužnicu protiv 13 osoba u postupku pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu. Razlog je prost: ovaj ugovor, a to je i potvrđeno kada je obelodanjen, ima karakter međunarodnog ugovora, a samim tim i preimućstvo u odnosu na nacionalno zakonodavstvo.

Ustav Srbije, član 16, određuje da su „potvrđeni međunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju“ kao i da oni „moraju biti u skladu s Ustavom“.

Prema tome, komercijalni ugovor između Vlade Republike Srbije i kineskih izvođača o izgradnji brze pruge na deonici Novi Sad – Subotica, koji je potpisan na osnovu Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine iz 2009. godine, ali i drugih međudržavnih sporazuma između Srbije i Kine zaključenih u periodu od 2009. do 2014. godine, što se jasno navodi u njegovoj preambuli – predstavlja međunarodni ugovor koji prema Ustavu Republike Srbije ima jaču pravnu snagu od domaćih zakona.

Zato je nejasno kako je Više javno tužilaštvo u Novom Sadu moglo da zanemari ovaj ugovor prilikom vođenja istrage i podizanja optužnice?

Neuobičajan ugovor

Komercijalni ugovor sa kineskim izvođačima posebno je važan jer otkriva dve ključne stvari.

Prvo, ovaj ugovor u svojoj preambuli sadrži odredbu da se ceo projekat izgradnje brze pruge Novi Sad – Subotica, a time i rekonstrukcije stanice u Novom Sadu koja je njegov sastavni deo, sprovodi na osnovu projektnog zadatka koji je 2017. godine izradio Saobraćajni institut CIP.

Usvajanjem Ugovora Vlada je usvojila i Projektni zadatak koji je sastavni deo ugovora. Slučaj u kojem je projektni zadatak sastavni deo Ugovora, tvrde stručnjaci sa kojima je razgovaralo „Vreme“, vrlo je neuobičajen.

Taj projektni zadatak odredio je obim, dinamiku i vrstu radova koji nisu obuhvatali rekonstrukciju nadstrešnice u vestibilu B stanične zgrade u Novom Sadu koja se obrušila 1. novembra prošle godine što je dovelo do smrti 15 ljudi.

Uprkos brojnim saznanjima koja su dokazala da je podizvođačka firma Starting izvodila radove na nadstrešnici, nadležne institucije ostale su pri tvrdnji da nadstrešnica nije bila predmet konstrukcionih intervencija, već samo sanacije prema uslovima Zavoda za zaštitu spomenika kulture Novi Sad.

Druga važna odredba ovog ugovora, sadržana u članu 2.1.29, predviđa da će saobraćaj na poddeonici Novi Sad-Subotica biti u potpunosti zatvoren tokom izvođenja građevinskih radova, ali to se ne odnosi na železničke stanice Novi Sad i Subotica. Ugovorom je predviđeno da železničke stanice u Novom Sadu i Subotici budu otvorene za putnike tokom njihove rekonstrukcije, kao i da se od strane putnika koriste po fazama, što pobija tvrdnje Tužilastva da je otvaranje stanice dovelo do tragedije.

„Tajni“ ugovor sa Kinezima nije bio tajan

Tek pre nekoliko dana ispostavilo se da komercijalni ugovor sa Kinezima nikada nije bio zaštićen oznakom tajnosti na koju se neposredno posle tragedije u Novom Sadu pozivao predsednik Aleksandar Vučić, koji je čak optužio bivšu vlast da je odgovorna za tajnost ugovora sa kineskim kompanijama. Vučić je 4. novembra za televiziju Happy rekao da je Sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture sa Kinom 2009. potpisao tadašnji potpredsednik Vlade Mlađan Dinkić.

Ako ovaj ugovor nikada nije bio tajan, postavlja se pitanje zašto ga je vlast krila od javnosti skoro tri meseca. Da li je to bio pokušaj ovog režima da se zaštite kineski izvođači i domaći podizvođači, a time i tokovi novca koji bi ukazali na korupciju?

Instruisano Tužilaštvo

Da je ugovor na volšeban način izbegnut u istrazi potvrđuju saznanja „Vremena“ iz izvora bliskih tužilaštvu, da je Više javno tužilaštvo u Novom Sadu na početku istrage dobilo usmenu instrukciju Republičkog javnog tužilaštva da ovaj ugovor ne koriste u postupku, i da ga zbog toga nikada nije ni zatražilo od Vlade Srbije.

Isti izvori ukazuju da je slučaj nadstrešnice vodila lično republički tužilac Zagorka Dolovac, a da su novosadski tužioci samo dolazili po instrukcije.

Možda zato viši tužilac u Novom Sadu Branislav Lepotić nije dao nijednu izjavu od 1. novembra o čemu je govorila predsednica Udruženja tužilaca Lidija Komlen Nikolić koja je optužila novosadsko tužilaštvo za nekomuniciranje sa medijima kao i da njihove radnje u ovom slučaju predstavljaju „gašenje požara“.

Dodatno zabrinjava činjenica (koja je sada donekle jasnija, jer očigledno istragom nije obuhvaćena kompletna dokumentacija) da je optužnica za postupak koji treba da utvrdi odgovornost za smrt 15 ljudi doneta za manje od dva meseca, što je rekord srpskog pravosuđa za ovako složen postupak koji uključuje veliki broj aktera. Primera radi, optužnica za masakr u Ribnikaru podignuta je posle više od šest meseci. U Ribnikaru se znalo ko je odgovoran pa se radilo temeljito, a ovde se očigledno žurilo da se ugase studentski protesti ali i sakriju mnogi krivci i tragovi.

Ostavka Miloša Vučevića i pad Vlade Srbije koja je krila od javnosti najvažniji ugovor na osnovu koga je rađena rekonstrukcija pruge na kojoj se dogodila tragedija deluje kao pravedan politički epilog i odlazak u istoriju „loših đaka“. Sada neka se pripremi Tužilaštvo.

Ne možemo znati

Član upravnog odbora Udruženja tužilaca Srbije i izborni član Visokog saveta tužilaštva Predrag Milovanović kaže za „Vreme“ da, koliko mu je poznato, nepotvrđena optužnica Višeg javnog tužilštva u Novom Sadu nije dostupna javnosti.

„Otud ne možemo pouzdano znati da eventualno postupajući javni tužilac nije u dokazni materijal uvrstio i ovaj međunarodni ugovor. Inače, u toj fazi krivičnog postupka nije uključena javnost, niti je Zakonikom o krivičnom postupku propisano da je tužilaštvo u obavezi da učini javnosti dostupnom optužbu i svu materijalnu dokumentaciju kojom u vidu dokaza raspolaže. Jasno je da je to učinjeno pod pritiskom javnosti i nažalost zbog jednog opšteg nepoverenja šire javnosti u rad javnotužilačke organizacije, a čemu je i samo javno tužilaštvo doprinelo nedovoljno adekvatnim komuniciranjem sa javnošću u vezi sa slučajem pada nadstrešnice“, kaže Milovanović.

On ističe da bi sud mogao da vrati optužnicu tužilaštvu da dopuni istragu ukoliko je Više javno tužilaštvo u Novom Sadu zanemarilo navedeni ugovor, jer je nesporno da je našim Ustavom propisano da su međunarodni ugovori sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije i da se neposredno primenjuju.

„Prema tome, radi se o ispravljivoj stvari i želim da kažem da u ovako složenom slučaju u kome postoji evidentno ogorčenje javnosti, to ne treba uzeti za zlo tužilaštvu. Šta više, ako je i došlo do tog previda, možda iz ugla suda ta okolnost i nije od odlučnog značaja za potvrđivanje optužnice“, kaže Milovanović.

Stvar vratiti u okvire racionalnog

On dodaje da kao neko ko je postupao u jednom daleko manje kompleksnom predmetu u odnosu na ovaj, koji je sada pravasnažno okončan, a tada praćen od svekolike javnosti, zna kako je raditi pod konstantnim pritiskom.

„S jedne strane, to je do neke mere dobar podstrek da pružite svoj profesionalni maksimum, ali kada taj pritisak pređe granicu, on postaje kontraproduktivan. Zato je stvar potrebno vratiti u okvire racionalnog i dozvoliti nadležnim institucijama da utvrde istinu u vezi sa ovim tragičnim događajem. Pa ipak, svestan sam kakva god istina se utvrdi da jedan dobar deo javnosti neće imati dovoljno sluha za nju, budući da su decenijama unazad urušavane naše instuticije. I to nije radila samo ova vladajuća elita, nego i druge pre njih“, kaže Milovanović.

On je naveo da „treba biti pošten i reći još da smo i mi sami kao građani ove zemlje dopreneli tome, s obzirom da smo te i takve elite birali kao naše predstavnike u političkim institucijama koje su potom kao ključne oblikovale pravosudne i druge insitutucije“.

„Stoga se kao posledica svega toga na ulice naših gradova i trgova izlila mladost, odakle jerihonskim trubama trubi ispred zidina nadležnih instutucija tražeći da one rade svoj posao, a zapravo se suštisnki bori za vaspostavljanje pravne države i vladavine prava“, zaključuje Milovanović.