Pismo zapadnih političara u kojem se zahteva oštrija politika prema Srbiji u kontekstu Kosova, u Beogradu ocenjuju kao „uobičajenu lobističku aktivnost“, analitičari ocenjuju da je stvar ozbiljnija.
Državni vrh Srbije sa zadrškom je reagovao na pismo zapadnih političara upućeno zvaničnicima Sjedinjenih Država, Evropske unije, Velike Britanije, ali i specijalnim predstavnicima SAD, EU i Britanije za Zapadni Balkan.
Komentarišući pismo predsednik Srbije Aleksandar Vučić je naglasio da je po potpisnicima pisma on „kriv za nepriznavanje nezavisnosti Kosova i da je kriv što brine o pravima Srba u Crnoj Gori i Republici Srpskoj“.
Pismo u kome se zahteva oštrija politika prema Srbiji u kontekstu Kosova i traži ravnopravan tretman srpske i albanske strane, u Beogradu je inače ocenjeno kao deo uobičajene lobističke aktivnosti i smatra se da ono ne bi trebalo da izaziva previše zabrinutosti kod vlasti u Srbiji.
Međutim, sagovornici Dojče velea ističu da bi to pismo ipak trebalo tretirati daleko ozbiljnije.
„Svakako je to pismo rezultat lobiranja“, kaže Suzana Grubješić, potpredsednica Centra za spoljnu politiku, „ali to sada otvara pitanje zašto srpska strana nije uradila nešto slično. Ako je albanska strana uspela da izlobira sve te potpisnike, zašto mi nismo uspeli da okupimo tako jaku ekipu koja bi nešto napisala i poslala u korist Srbije zvaničnicima? Uvek mi je veći problem zašto Srbija nema neke kapacitete, nego zašto neko drugi ima“, kaže Grubješić.
Politički analitičar Dragomir Anđelković primećuje da je ovde reč o vrlo relevantnim zapadnim političarima, koji mogu da doprinesu pogoršanju kursa u odnosu na Srbiju.
„Reč je o pristrasnom pismu, u kome se od Srbije traži da ispuni sve, dok se potpuno zanemaruje odgovornost Albanaca. Ali, svejedno ne bi trebalo potcenjivati ozbiljnost ekipe koja iza njega stoji, jer to može krajnje negativno da se odrazi na položaj Srbije“, smatra Anđelković.
Kao posebno zanimljivu ocenjuje se činjenicu da pismo potpisuju i predstavnici Ukrajine. Pojavila se i izjave predsednika Odbora za spoljne poslove ukrajinskog parlamenta Oleksandra Merežkoa, koji navodi da se „u Kijevu razgovara o priznanju Kosova ili barem o otvaranju kancelarije za vezu u Prištini kao odgovor na podršku Kosova Ukrajini“.
„Mislim da bi priznanje Kosova bilo loše za Ukrajinu jer bi sledeći korak mogao biti da Ukrajina prizna realno stanje na terenu. Očito da ubeđivanje pet članica EU koje nisu priznale Kosovo ne ide po planu i sada se na sve to dodaje zemlja koja je u ratu i čiji je deo teritorije pod okupacijom“, ocenjuje Suzana Grubješić.
Kao možda najoštriji predlog u pismu se ističe da je Kosovo nezavisno i da bi svaka opstrukcija Srbije tamošnjih izbora trebalo da bude kritikovana kao mešanje spolja.
Dragomir Anđelković ukazuje da to jeste tako iz ugla država koje su priznale Kosovo, ali da postoje mnogi koji Kosovo nisu priznali.
„Ono nije nezavisno ni za Ukrajince, koji su takođe potpisali to pismo. Zato je taj ukrajinski potpis krajnje neuobičajen s obzirom na to da tvrde da je i njihov teritorijalni integritet ugrožen“, naglašava Anđelković.
B.G./Dojče vele
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
