Foto: A. Ivanji
Inicijativa mladih za ljudska prava je na javnim mestima u Srbiji registrovala više od 220 murala posvećenih Ratku Mladiću
Direktorka inicijative mladih za ljudska prava Sofija Todorović rekla je da im je više od 100 građana poslalo fotografije murala i grafita na kojima je lik ratnog zločinca Ratka Mladića, da je oko 60 murala i grafita samo u Beogradu, a da je 40 odsto murala na javnim institucijama u Srbiji. Murali i grafiti nalaze se i na Prvoj i Trećoj beogradskoj gimnaziji, uz poruke da je Ratko Mladić heroj.
Todorović je rekla da se u Srbiji stalno poriče genocid u Srebrenici, a da mladi ljudi zaslužuju bolje od promocije ratnih zločinaca kao heroja, a da država ne želi da se istina zna.
Na panelu „Istine koje kasne“ aktivistkinja Aida Ćorović je rekla da nije neobično što su mladi u Srbiji često konzervativniji od svojih roditelja jer su danas na vlasti oni koji su 1990-ih „pravili rat“.
Osvrnula se na prošlu godinu kada su zaštitom murala posvećenog Mladiću u Njegoševoj ulici u Beogradu vlasti praktično poručile „mi stojimo iza ratnog zločinca, iza ratnih zločina, srebreničkog genocida i to ćemo ponoviti“ i pitala šta može da se očekuje od elita koje su „ogrezle u zlu i kriminalu“.
„Nisu svi u Srbiji pali na kolena, nisu svi za ratne zločine, ali pogubno je što se mladi ljudi na sve strane truju“, poručila je Ćorović.
Profesor Univerziteta u Rijeci Vjeran Pavlović rekao je da su na vlasti u bivšim jugoslovenskim republikama oni koji su bili upleteni u rat i „ono što vidimo na zidovima je dominantan politički narativ onoga što se desilo u regionu“.
Katolička crkva i Srpska pravoslavna crkva, kaže Pavlović, imaju veliki uticaj na mlade, a u Hrvatskoj se rehabilitiju kolaboracionisti iz Drugog svetskog rata.
Na proteste zbog murala Ratku Mladiću u Njegoševoj ulici na koje su neke nevladine organizacije prošle godine bile pozvale, došlo je jedva nekoliko desetina ljudi. Pokazalo se još jednom da velikoj većini građana Srbije veličanje ratnih zločinaca kao heroja srpskog naroda ne smeta u tolikoj meri, da bi nešto protiv toga preduzeli.
Što, uostalom, pokazuju i izborni rezultati.
M.N./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Premijer Macut kaže da narod misli svojom glavom, a radnica komunalnog preduzeća da ima dvostruki posao – šef je tražio da prvo dođu na miting, a onda da očiste grad kad se većina pristalica SNS-a spakuje u autobuse i ode
Poruke iz Viber grupe „Služba za brza dejstva“, objavljene na portalu InfoVranjske svedoče o pritisku na zaposlene u Zdravstvenom centru Vranje da prisustvuju mitingu „Srbija protiv blokada“. Potpisnik poruka je šef službe i član SPS-a Darko Stanojević, poznat lokalnoj javnosti po ranijim incidentima
Zborovi građana Novog Sada u nedelju (26. oktobar) organizuju okupljanja na više od 30 lokacija u 11.52
Na komemoraciju koja će 1. novembra biti održana u Novom Sadu, u subotu (25. oktobar) krenuli su pešaka i studenti iz Čačka i Kraljeva
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Mađarske Orban Vikor laureati su ovogodišnje nagrade „Ištvan Pastor“. Dobili su je za multinacionalno ubijanje demokratije
Pošto ne može da kaže „odanost je meni važnija od časti“, Aleksandar Vučić će reći da je častan čovek. Bezbroj je takvih primera. U filozofiji, to se zove performativna protivrečnost: izricanjem vrednosnog suda upada samome sebi u usta
Umesto da se distancira od studenata iz Novog Pazara, narod je duboko postiđen beščašćem policije koju plaća, ogorčen nepravdom i sada samo gleda kako da im pomogne na maršu do Novog Sada
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
„Očigledno je da mnogima u Srbiji još nije jasno šta se tamo dogodilo“, napisao je Dejan Anastasijević 2005. godine u "Vremenu", deset godina nakon masovne likvidacije Muslimana u Srebrenici. Prošlo je još 17 godina od te 2005, a mnogima i dalje nije jasno, ili ne žele da znaju
