Foto: A. Ivanji
Inicijativa mladih za ljudska prava je na javnim mestima u Srbiji registrovala više od 220 murala posvećenih Ratku Mladiću
Direktorka inicijative mladih za ljudska prava Sofija Todorović rekla je da im je više od 100 građana poslalo fotografije murala i grafita na kojima je lik ratnog zločinca Ratka Mladića, da je oko 60 murala i grafita samo u Beogradu, a da je 40 odsto murala na javnim institucijama u Srbiji. Murali i grafiti nalaze se i na Prvoj i Trećoj beogradskoj gimnaziji, uz poruke da je Ratko Mladić heroj.
Todorović je rekla da se u Srbiji stalno poriče genocid u Srebrenici, a da mladi ljudi zaslužuju bolje od promocije ratnih zločinaca kao heroja, a da država ne želi da se istina zna.
Na panelu „Istine koje kasne“ aktivistkinja Aida Ćorović je rekla da nije neobično što su mladi u Srbiji često konzervativniji od svojih roditelja jer su danas na vlasti oni koji su 1990-ih „pravili rat“.
Osvrnula se na prošlu godinu kada su zaštitom murala posvećenog Mladiću u Njegoševoj ulici u Beogradu vlasti praktično poručile „mi stojimo iza ratnog zločinca, iza ratnih zločina, srebreničkog genocida i to ćemo ponoviti“ i pitala šta može da se očekuje od elita koje su „ogrezle u zlu i kriminalu“.
„Nisu svi u Srbiji pali na kolena, nisu svi za ratne zločine, ali pogubno je što se mladi ljudi na sve strane truju“, poručila je Ćorović.
Profesor Univerziteta u Rijeci Vjeran Pavlović rekao je da su na vlasti u bivšim jugoslovenskim republikama oni koji su bili upleteni u rat i „ono što vidimo na zidovima je dominantan politički narativ onoga što se desilo u regionu“.
Katolička crkva i Srpska pravoslavna crkva, kaže Pavlović, imaju veliki uticaj na mlade, a u Hrvatskoj se rehabilitiju kolaboracionisti iz Drugog svetskog rata.
Na proteste zbog murala Ratku Mladiću u Njegoševoj ulici na koje su neke nevladine organizacije prošle godine bile pozvale, došlo je jedva nekoliko desetina ljudi. Pokazalo se još jednom da velikoj većini građana Srbije veličanje ratnih zločinaca kao heroja srpskog naroda ne smeta u tolikoj meri, da bi nešto protiv toga preduzeli.
Što, uostalom, pokazuju i izborni rezultati.
M.N./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Građani Beograda, Novog Sada, Kragujevca i Niša obeležavaju na ulici devet meseci od pada nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici, koji je doveo do smrti šesnaest osoba
Prošlo je nekoliko dana otkako su studenti Državnog univerziteta u Novom Pazaru izbačeni iz zgrade. Mnogo je nepoznanica, a iz kraljevačke firme za privatno obezbeđenje koja je angažovana, kažu za „Vreme“ da su ih zvali rukovodioci univerziteta
Među uhapšenima su bivši ministar, pomoćnica ministra, te osobe povezane sa firmama koje su izvodile radove na Železničkoj stanici u Novom Sadu, za nekima se i dalje traga, a postupkom je obuhvaćen i Goran Vesić, kome je sinoć pozlilo
Organizacija „Beograd u pokretu“ pozvala je nadležne da trajno zaštite tramvajsku liniju broj dva kao kulturno dobro Beograda, umesto što je ukidaju
Kako je Mladen Nenadić prešao put od „politički kontrolisanog tužioca“ do glavne mete Aleksandra Vučića i njegovih tabloida
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
„Očigledno je da mnogima u Srbiji još nije jasno šta se tamo dogodilo“, napisao je Dejan Anastasijević 2005. godine u "Vremenu", deset godina nakon masovne likvidacije Muslimana u Srebrenici. Prošlo je još 17 godina od te 2005, a mnogima i dalje nije jasno, ili ne žele da znaju
