Foto: A. Ivanji
Inicijativa mladih za ljudska prava je na javnim mestima u Srbiji registrovala više od 220 murala posvećenih Ratku Mladiću
Direktorka inicijative mladih za ljudska prava Sofija Todorović rekla je da im je više od 100 građana poslalo fotografije murala i grafita na kojima je lik ratnog zločinca Ratka Mladića, da je oko 60 murala i grafita samo u Beogradu, a da je 40 odsto murala na javnim institucijama u Srbiji. Murali i grafiti nalaze se i na Prvoj i Trećoj beogradskoj gimnaziji, uz poruke da je Ratko Mladić heroj.
Todorović je rekla da se u Srbiji stalno poriče genocid u Srebrenici, a da mladi ljudi zaslužuju bolje od promocije ratnih zločinaca kao heroja, a da država ne želi da se istina zna.
Na panelu „Istine koje kasne“ aktivistkinja Aida Ćorović je rekla da nije neobično što su mladi u Srbiji često konzervativniji od svojih roditelja jer su danas na vlasti oni koji su 1990-ih „pravili rat“.
Osvrnula se na prošlu godinu kada su zaštitom murala posvećenog Mladiću u Njegoševoj ulici u Beogradu vlasti praktično poručile „mi stojimo iza ratnog zločinca, iza ratnih zločina, srebreničkog genocida i to ćemo ponoviti“ i pitala šta može da se očekuje od elita koje su „ogrezle u zlu i kriminalu“.
„Nisu svi u Srbiji pali na kolena, nisu svi za ratne zločine, ali pogubno je što se mladi ljudi na sve strane truju“, poručila je Ćorović.
Profesor Univerziteta u Rijeci Vjeran Pavlović rekao je da su na vlasti u bivšim jugoslovenskim republikama oni koji su bili upleteni u rat i „ono što vidimo na zidovima je dominantan politički narativ onoga što se desilo u regionu“.
Katolička crkva i Srpska pravoslavna crkva, kaže Pavlović, imaju veliki uticaj na mlade, a u Hrvatskoj se rehabilitiju kolaboracionisti iz Drugog svetskog rata.
Na proteste zbog murala Ratku Mladiću u Njegoševoj ulici na koje su neke nevladine organizacije prošle godine bile pozvale, došlo je jedva nekoliko desetina ljudi. Pokazalo se još jednom da velikoj većini građana Srbije veličanje ratnih zločinaca kao heroja srpskog naroda ne smeta u tolikoj meri, da bi nešto protiv toga preduzeli.
Što, uostalom, pokazuju i izborni rezultati.
M.N./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
U nastavku suđenja Urošu Blažiću, veštakinja Tamara Mandić u Specijalnom sudu u Beogradu rekla je da je DNK trag njegovog oca pronađen na okviru jednog pištolja koji je veštačen. Završnica suđenja zakazana je za 25. novembar
Radnici „Beogradvoda" isekli stabla na Zemunskom keju koja su tu zasađena pre nekoliko desetina godina
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je da je ponosan na to što Srbija u Orbanu i njegovoj Vladi ima ne samo strateškog političkog partnera, nego i iskrenog prijatelja
Priznanje bivšeg generala Vojske Republike Srpske Radislava Krstića za odgovornost i kajanje zbog učešća u genocidu u Srebrenici može da bude veoma važno, kaže direktorka Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR) Sofija Todorović
Sagovornici „Vremena“ govore o daljim planovima za proteste u Novom Sadu i šire jer, tvrde, vlast zataškava odgovornost za smrt ljudi pod nadstrešnicom
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
„Očigledno je da mnogima u Srbiji još nije jasno šta se tamo dogodilo“, napisao je Dejan Anastasijević 2005. godine u "Vremenu", deset godina nakon masovne likvidacije Muslimana u Srebrenici. Prošlo je još 17 godina od te 2005, a mnogima i dalje nije jasno, ili ne žele da znaju
