Nakon 21 meseca od pada nadstrešnice u Novom Sadu, u kome je poginulo 16 osoba, Miroslav Milićević, predsednik Vladinog Saveta za borbu protiv korupcije, kaže da su procesu modernizacije pruge Beograd–Subotica uočeni uočili značajan rast troškova, nepodudaranje finansijskih podataka različitih državnih institucija, izbor izvođača bez međunarodnih tendera i netransparentan izbor podizvođača.
Kao najveće prepreke efikasnoj borbi protiv korupcije u Srbiji naveo je netransparentnost državnih institucija, selektivnu primenu zakona i politički uticaj na institucije koje bi trebalo da obezbede vladavinu prava.
Šta kriju javna preduzeća
Javna preduzeća i privredna društva u većinskom državnom vlasništvu, kao i pojedina ministarstva, godinama prednjače u ignorisanju rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja. Najčešće se uskraćuje dokumentacija koja se odnosi na kapitalne infrastrukturne projekte u putnoj, železničkoj i sportskoj infrastrukturi, kao i podaci o sponzorstvima, donacijama, konsultantskim ugovorima, bonusima i javnim nabavkama.
Institucije se najčešće pozivaju na poslovnu tajnu ili zaštitu komercijalnih interesa, iako zakon propisuje da je javni interes za raspolaganjem budžetskim sredstvima pretežniji, priča Milićević.
Kapitalni projekti su poseban problem
Kao poseban problem vidi kapitalne projekte koji se realizuju na osnovu međudržavnih sporazuma i posebnih zakona, čime se zaobilaze redovne procedure javnih nabavki. Zbog toga javnosti često nisu dostupni ugovori sa izvođačima, studije izvodljivosti, procene uticaja na životnu sredinu, niti aneksi kojima se povećavaju prvobitno ugovorene vrednosti projekata.
Ukazao je da visok stepen netransparentnosti beleže i pojedini sudovi i zdravstvene ustanove, te da su Savetu uskraćivane informacije o nabavkama medicinske opreme i lekova, kao i o trošenju budžetskih sredstava tokom pandemije.
Netransparantno sufinansiranje medija
Kao dodatni problem izdvojio je neažurne informatore o radu državnih organa i netransparentnu raspodelu sredstava na konkursima za sufinansiranje medijskih projekata.
Zakone najviše izvrgavaju oni koji imaju najveću političku moć
Milićević kaže da se politički uticaj najjasnije vidi kroz selektivnu primenu propisa, zloupotrebu službenog položaja i kontrolu nad pravosudnim institucijama.
„Zakon se najviše izvrgava upravo na mestima gde postoji najveća politička moć – kod onih koji imaju mogućnost da ga donose, tumače ili blokiraju njegovu primenu“, rekao je Milićević.
Finansiranje političkih kampanja, vlasništvo nad medijima i veze sa krupnim kapitalom stvaraju odnose zavisnosti koji kasnije utiču na donošenje političkih odluka, dok u sistemima u kojima su tužilaštvo, policija i sudstvo izloženi političkom pritisku zakon prestaje da važi jednako za sve.
Vlada ignoriše preporuke Saveta protiv korupcije
Milićević je naveo da Savet više od dve decenije ukazuje na potencijalnu sistemsku korupciju, ali da Vlada Srbije uglavnom ignoriše njegove izveštaje i preporuke.
Među najvažnijim preporukama koje nisu prihvaćene izdvojio je zahtev za potpunom transparentnošću velikih infrastrukturnih projekata, uključujući „Beograd na vodi“ i modernizaciju pruge Beograd–Subotica, objavljivanje svih ugovora i finansijskih tokova, kao i doslednu primenu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Dokumentaciju su Savetu uskraćivale brojne institucije, među kojima su Republički geodetski zavod, Ministarstvo finansija, Poreska uprava, Grad Beograd, Telekom Srbija i Srbijagas.
Savet je predlagao i veću transparentnost finansiranja medija, preispitivanje načina na koji je privatizovan brend nekadašnje novinske agencije Tanjug, objavljivanje podataka o vlasništvu medija i okončanje dugogodišnje prakse imenovanja vršilaca dužnosti direktora javnih preduzeća.
„Do danas nije uspostavljen mehanizam kojim bi Vlada bila obavezna da se u određenom roku izjasni o svakom izveštaju Saveta i saopšti koje preporuke prihvata, a koje odbija i zbog čega“, rekao je Milić i naglasio da se svaki izveštaj Saveta prvo dostavi Vladi, nadležnom ministarstvu i tužilaštvu, te da se čeka deset dana da se dobiju komentari ili da se organizuje sastanak, ali se to ne događa.
“Beograd na vodi” i Ekspo
Govoreći o projektu „Beograd na vodi“ rekao je da Savet godinama upozorava na nedovoljno transparentan ugovor, nejasno definisane finansijske obaveze države, izostanak podataka o stvarnim ulaganjima partnera i zaobilaženje redovnih zakonskih procedura kroz poseban zakon.
Ocenjujući transparentnost projekta Ekspo 2027, rekao je da najveće dileme izaziva poseban zakonski režim koji omogućava sprovođenje projekta mimo standardnih procedura javnih nabavki, kao i činjenica da u javnosti ne postoje precizni i jedinstveni podaci o ukupnoj vrednosti projekta.
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! _Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
