Evropski savet je u utorak usvojio uredbu kojom se ukida vizna obaveza za nosioce pasoša koje izdaje srpska Koordinaciona uprava, a koji koristi većina Srba koji žive na Kosovu. Mnogi, međutim, pored ovog koriste i pasoš „Republike Kosovo“ i regularan pasoš Republike Srbije
Većina Srba koja živi na Kosovu koristi pasoš koji izdaje Koordinaciona uprava, pokazuje jednodnevna onlajn anketa na portalu KoSSev.
Ne zna se tačno koliki je broj preostalih korisnika ovih pasoša, a oni koji ih poseduju su jedini građani na evropskom tlu kojima je do juče bila potrebna Šengenska viza za kretanje Evropskom Unijom.
Procenjuje se da je između 16. avgusta 2007. godine i 3. juna 2016. Koordinaciona uprava izdala ukupno 76,807 pasoša, podatak je NVO „Aktiv“.
Izvestilac Evropske unije za ovo pitanje Matjaž Nemec, na osnovu čijeg je izveštaja je i izglasana odluka da i ovaj pasoš podlegne bezviznom režimu, iznosi podatak da je taj broj sada opao na 18.000.
Preko 50 odsto Srba na Kosovu koristi pasoš Koordinacione uprave
Na pitanje portala KoSSev koji ćete pasoš koristiti?, znatna većina je odgovorila da će to biti pasoš koji izdaje Koordinaciona uprava. Sledi – srpski pasoš koji regularno izdaju policijske uprave u Centralnoj Srbiji, pa tek onda kosovski.
foto:KossevFoto:Kossev
I dok je u Instagram anketi 56 odsto, odnosno 284 od ukupno 504 glasa, označilo da koriste pasoš koji izdaje Koordinaciona uprava, na Iksu se ovaj odgovor ipak našao na drugom mestu (29 odsto), u odnosu na kosovski – (32 odsto).
Na pitanje koliko im znači ukidanje šengen vize za pasoš Koordinacione uprave?, tačno polovina (198 glasova) od ukupno 394 na Instagramu je odgovorila da im znači jer imaju samo ovaj pasoš. Za njima slede oni kojima to takođe znači, ali dodaju da imaju i kosovski pasoš (16 odsto). Odluka se ne dotiče 34 odsto onih koji su glasali, od kojih 11 odsto ima samo kosovski, dok 23 odsto ima regularan srpski pasoš.
Na Iksu je sličan postotak, s tim što je skor podjednak za one koji imaju samo pasoš Koordinacione uprave, odnosno onih koji imaju regularan srpski pasoš – po 33 odsto. Na ovaj procenat se dodaje još 11 odsto onih kojima takođe znači odluka iz Brisela, ali priznaju da imaju i kosovski. Odluka je nevažna za 22 odsto onih koji imaju samo kosovski pasoš.
Odluka o ukidanju viza
Evropski savet je u utorak usvojio odredbu kojom se ukida vizna obaveza za nosioce pasoša srpske Koordinacione uprave, a cilj odluke Evropskog saveta je da ceo Zapadni Balkan bude podvrgnut istom viznom režimu.
Srbi na Kosovu sa takvim pasošima jedini su bili izuzeti iz bezviznog režima putovanja u EU, koji inače važi za sve zemlje Zapadnog Balkana.
Odlukom Saveta EU okončan je zakonodavni proces, a odluka će stupiti na snagu 20 dana od objavljivanja u službenom listu EU.
Nosioci biometrijskih pasoša Republike Srbije oslobođeni su od decembra 2009. viznog režima za putovanja u zemlje Šengenske zone, a jedino su ga imali nosioci pasoša koje je izdala Koordinaciona uprava za KiM.
Evropska komisija je u novembru prošle godine predložila da se amandmanom na postojeću regulativu ukine i to poslednje ograničenje, što će omogućiti svim građanima Zapadnog Balkana bezvizno putovanje u zonu Šengena.
Danas 29 evropskih zemalja izdaje šengenske vize, kao članice šengenske zone, pored 25 članica EU i Island, Lihtenštajn, Norveška i Švajcarska.
Kurti protestuje
Kosovski premijer Aljbin Kurti ocenio je kao nepravednu odluku Saveta Evropske unije (EU) da ukine vizni režim za kosovske Srbe koji imaju srpske pasoše, prenosi RTK.
„Smatramo to nepravednim, štetnim i obeshrabrujućim za integraciju Srba. Kosovo, naša demokratska i nezavisna republika, ojačala je svoj pasoš kao nikada do sada, ali mi nemamo velike mogućnosti da utičemo na odluke Brisela“, rekao je Kurti novinarima na otvaranju Klinike za kardiohirurgiju.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
„I neopredeljenima je jasno da je studentski bunt organski, a da je sve manifestacije navodno spontanog događanja naroda koji se buni protiv blokada organizovao SNS“, kaže za „Vreme“ docent beogradskog Fakulteta političkih nauka Milan Krstić
„Da li narod prihvata da Kristijan Šmit ruši ustavni poredak Republike Srpske i da neustavni sud ruši Ustav i smenjuje narodom izabrane funkcionere“, glasi referendumsko pitanje o kojem će građani Republike Srpske odlučivati krajem oktobra
Naprednjaci godinama vladaju promocijom svemoći i zastrašivanjem. Sada, kada je strah u dobroj meri iščileo, zbunjeni su i dezorijentisani, pa Aleksandar Vučić primenom gole sile pokušava da reprodukuje strah. Tu nema nikakve strategije, to je dnevna reakcija na pobunu u društvu koja im izmiče kontroli
Devojke i momci – žrtve krvave nedelje – konačno su privukli pažnju Evrope. A u zemlji, dobar deo naprednjačkog biračkog tela više se ne pita da li će biti penzija i plata ako Vučić ode s vlasti, već hoće li ih primati ako ostane
Policajka Radosavljević jedva se suzdržavala da ne brizne u plač, dok je stajala kao štit komandantu JZO Marku Kričku kada su mu građani došli na vrata
Rimski imperatori su građansko nezadovoljstvo smirivali politikom „hleba i igara“. Pokušao je to i Aca Srbin, ali bezuspešno, pa sa opredelio za „laži i šamara“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
