Foto: FoNet
Pomenuti mediji godinama ne ispunjavaju obaveze iz elaborata na osnovu kog su dobili dozvolu jer nisu imali dečji, naučno-obrazovni i kulturno-umetnički program. U periodu od januara do kraja marta ove godine, Pink je, verovali ili ne, posvetio čak 18 minuta dečjem programu, a u njega je svrstao jedno jutro i predstavljanje knjige
Televizije Pink i Hepi su, po izveštaju Regulatornog tela za elektronske medije (REM) imale dečji program u prva tri meseca ove godine, piše Centar za istraživačko novinarstvo, ističući da te televizije godinama ne ispunjavaju obaveze iz elaborata na osnovu kog su dobili dozvolu jer nisu imali dečji, naučno-obrazovni i kulturno-umetnički program.
Na prošlonedeljnoj sednici Odbora za kulturu u Skupštini Srbije, načelnik Službe za nadzor i analizu Regulatornog tela za elektronske medije (REM) Stevica Smederevac rekao je da je sada sve u redu i da su te dve ove televizije „po svim parametrima ispunile sve svoje obaveze“.
Prema izveštaju koji je dostavio članovima Odbora, Pink i Hepi sada imaju dečji program.
Međutim, ono što Smederevac nije rekao je da su dečji programi koje je REM zabeležio zapravo bila uživo uključenja reportera i gostovanja u jutarnjim programima, navodi CINS.
Kao dečji program na Hepiju REM je označio predstavljanje dečje knjige, emitovano u pet sati ujutru, koje je trajalo nešto duže od 15 minuta.
Reč je o zbirci pesama „Pesme koje laste donose“, koju je objavila, kako su je na Hepiju najavili, multimedijalna ličnost Mirjana Maksimović, umetničkog imena Madam M. Televizija Pink je obavezno emitovanje sadržaja namenjenog deci i maloletnicima rešila uključenjima u okviru jutarnjeg programa.
U periodu od januara do kraja marta ove godine, Pink je posvetio oko 18 minuta dečjem programu.
Reporter Pinkovog jutarnjeg programa se, kako navodi CINS, javljao iz dečjeg pozorišta „Pinokio“ i Pozorištanceta „Puž“, gde su najavljivana igranja budućih predstava.
Isto tako, kao dečji program REM je računao i uključenje u kojem je najavljena konferencija o finansijskoj pismenosti mladih, kao i razgovor sa portpparolkom Beogradske filharmonije koja je pričala o poseti učenika ovoj instituciji. Ova uključenja bila su emitovana u periodu od 7 do 11 ujutru.
Smiljana Milinkov, šefica Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, kaže za CINS da dečji program mora biti posebno naznačen, da ima najavnu i odjavnu špicu, da se zna da je to dečji program.
„Ako je u okviru neke informativne emisije ili jutarnjeg programa to nije posebno određeno za decu“, naglasila je Milinkov za CINS. Inače, Služba za nadzor i analizu REM-a je godinama u svojim izveštajima beležila da Pink i Hepi nemaju dečji i program za maloletnike, kao ni naučno-obrazovni, ni kulturno-umetnički program, poseća CINS.
Tako se prema izveštaju iz 2020. godine konstatuje da programska struktura ove dve televizije značajnim delom nisu u skladu sa elaboratom na osnovu kog su dobili dozvole, kao ni pravilnikom koji određuje kriterijume za izdavanje te dozvole, ustiče CINS, navodeći da se, uprkos takvim ocenama oduzimanje dozvola televizijama Pink i Hepi nije razmatralo.
I.Đ./CINS
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
