Foto: Tanjug
Treći muzej u svetu prikazaće srpskoj publici carski porcelan i inkluzivnu izložbu o čuvenim arheološkim lokalitetima u Tadžikistanu i Altajskoj planini, a biće to prilika da prisustvuje i koncertima Baleta Jakobson i baritona Vasilija Gerela
Ermitaž je u Beogradu, a to je lepa vest. Ovaj treći po veličini muzej u svetu gostovaće u prestonici od večeras, utorka, samo do nedelje tokom “Dana Ermitaža“, manifestacije od međunarodnog kulturnog značaja.
U Narodnom muzeju su dve izložbe „Nevidljiva umetnost“ i „Carski porcelan“, a u Narodnom pozorištu će večeras biti održan Gala koncert Baleta Jakobson iz Sankt Peterburga, koji je jedna od najstarijih baletskih kompanija u Rusiji, kao uvod u „Dane Ermitaža“.
Ermitaž čuva više od tri miliona spomenika kulture različitih epoha i naroda: od antičkih vremena do naših dana, od antičkog sveta i Starog istoka do Zapadne Evrope i Rusije. Njegova ogromna zbirka izložena je u šest zgrada na obali reke Neva. Glavna zgrada je Zimski dvorac koji je nekada bio zvanična rezidencija ruskih careva, gde je u više od 350 sala izloženo je čak 60.000 eksponata. Kolekciju koja sada ima oko tri miliona umetničkih i istorijskih eksponata, započela je pre dva i po veka carica Katarina Druga.
Dve izložbe s kojima gostuje Ermitaž, Beograd nikad nije video.
„Carski porcelan“ je, ne treba ni pominjati, posebna i najveća atrakcija. Reč je, naravno, o servisima sa dvora Romanovih, pa samim tim i o carskoj porodici Romanov, i o umetnosti.
Foto: TanjugKako je izgledala omiljena šoljica ruske carice Jelisavete Petrovne, na kakvim tanjirima je serviran desert Aleksandru Prvu, zašto je Nikolaj Prvi toliko voleo Gotski servis, koje su posuđe koristili ruski carevi na svadbenim banketima i tokom morskih putovanja na jahti „Deržava”, ili zašto je Rafaelovski servis pravljen čitavih 20 godina, i još mnogo toga o carskoj Rusiji ispričano je ovom izložbom. Kako bi se publici omogućio utisak kao su da na originalnoj postavci, urađen je pod identičan onom u Ermitražu.
U središtu izložbe su čuvene svečane garniture korišćene tokom ručkova i prijema u Zimskom dvorcu i carskim rezidencijama. Sve te objekte su precizno rekonstruisali profesionalni vajari i umetnici na osnovu istorijskih modela iz veoma bogate kolekcije Ermitaža.
O carskoj Rusiji će pričati i replike i moderne medijske verzije slika: portreti careva, slikoviti prikazi kraljevskih rezidencija, dvorskih trpeza i praznika.
Izložba „Nevidljiva umetnost. Za granicom vidljivog” krši muzejsko pravilo – „Zabranjeno je dirati eksponate!”, jer na ovoj izložbi je dozvoljeno, čak i obavezno da se oni dotaknu. Posvećena je osobama sa mentalnim smetnjama i poremećajima, sa lošim sluhom i vidom. Ima dve celine. Prva je posvećena nalazima zoroastrijskog lokaliteta Pendžikent (Tadžikistan) i iskopavanjima 5. humke Pazirika (Altajske planine, Rusija), koji su predstavljeni trodimenzionalnim scenama zidnih slika drevnog Pendžikenta (VI-VIII vek nove ere) i njihovom animiranom rekonstrukcijom – zanimljivim animiranim filmovima koji otkrivaju pravo značenje crteža. Posetioci izložbe će takođe moći da vide i dodirnu reprodukovane fragmente najstarijih poznatih tepiha i figurina 4. i 3. veka pre nove ere sa groblja Pazirik.
Druga celina izložbe posvećena je psima, glavnim pomoćnicima slepih ljudi. Odabrano je deset slika pasa iz umetničkih dela različitih žanrova, koje su pretvorene u trodimenzionalne kopije.
Sutra u sredu u Narodnom pozorištu, Balet Jakobson će imati drugi koncert, a obe njihove večeri, u čast stogodišnjice postojanja Baleta Narodnog pozorišta, beogradski ansambl će izvesti deo svoje najnovije premijere , triptiha „Infinitas“, deo „Poema“ na muziku Stanojla Rajčića u koreografiji Igora Kolarova.
Pretposlednjeg dana manifestacije, u subotu, u Narodnom pozorištu biće održan koncert Vasilija Gerela, slavnog ruskog baritona koji je osvojio prestižne svetske scene.
S.Ć./Euronews
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Oko 250.000 birača izlazi na birališta u deset opština. Iako lokalni, ovi izbori mogu najaviti raspoloženje pred parlamentarne. Cilj je osvojiti glasove oko 250.000 birača na izborima u nedelju 29. marta u deset opština u Srbiji: Aranđelovca, Bajine Bašte, Bora, Kladova, Knjaževca, Kule, Lučana, Majdanpeka, Sevojna i Smederevske Palanke
„Mislim da opozicija pre svega treba da se fokusira na izvođenje birača na izbore, a manje na veštački izazvane incidente. Vreme je da hrabrimo i budemo tu da zaštitimo naše birače, da im pružimo podršku kako niko ne bi mogao da ih maltretira i ucenjuje“, kaže za „Vreme“ Miroslav Aleksić, predsednik Narodnog pokreta Srbije
U normalnim vremenima, izbori u deset malih sredina imali bi tek lokalni značaj. Ali, ovo nisu normalna vremena. Svaka pobeda antirežimskih snaga bila bi bolan poraz za Aleksandra Vučića
Niko ne zna može li nova kineska raketa da se montira na MIG-ove koje Srbija ima. Ali, nije teško pogoditi čemu služi novo zveckanje oružjem
„Meni na mitinge i skupove ne mora da dođe niko ko ne želi“, kaže predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tvrdi da zaposleni u javnom sektoru nisu pod pritiskom da prisustvuju mitingu SNS 21. marta
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
