Pad prometa nekretnina u Beogradu: „Nema stanova za narod”

Kupoprodaja stanova u Beogradu ove godine je u padu, dok u ostalim gradovima u Srbiji raste, kažu podaci Republičkog geodetskog Zavoda (RGZ).

„U drugom kvartalu 2024. godine, broj kupoprodajnih ugovora značajno je porastao u odnosu na isti period prošle godine u Novom Sadu (22,5 ODSTO), Kragujevcu (22,9 odsto) i Nišu (15,6 odsto), dok je u Beogradu zabeležen blagi pad od 1,1 odsto“, ističe RGZ.

Za stanove je u Beogradu u drugom kvartalu 2024. godine izdvojeno ukupno 555,6 miliona evra.

Najskuplje je prodat stan u iznosu od 955.000 evra, površine 145 kvadrata i nalazi se na gradskoj opštini Savski venac, u naselju Beograd na vodi.

Procenitelj nekretnina Milić Đoković kaže za „Vreme” da je ovaj pad prodaje zanemarljiv, ali da razlog leži u trenutnom zasićenju.

„Što se Beograda tiče, imamo pomalo zasićenje. Odnosno otkrivene su prigradske lokacije koje su dobile na značaju. Surčin, Pančevo, Obrenovac, koje su postale jako popularne zbog razvoja infrastrukture”, kaže Đoković.

Očekivana realnost – nedostižna

Sagovornik „Vremena” objašnjava da Beograd kuburi sa malim stanovima, jer se  traže najviše stanovi od dve do tri hiljade evra po kvadratu.

„To je očekivana realnost. Prosečna cena bi u Beogradu trebalo da bude između 2500 i 3000 za novogradnju i između 1500 i 2500 za starogradnju”, kaže Đoković.

Međutim, dodaje granice su pomerene.

„Ovo nije značajan pad prometa, u našim uslovima je beznačajno ali je ipak neki statisički podatak. Tu se javlja Čačak kao dobar primer gde se dobro prodaje, Kragujevac, Niš, Novi Sad”, kaže Đoković.

Stihija na tržištu

Kada je reč o investicijama van Beograda napominje da je tržište dosta stihijsko, te da samim tim i ne postoje pravila.

„Imate Zlatibor gde su svi investirali i sad dobar deo stanova nije prodat. Napravili su od njega ekološku katastrofu. Treba biti realan, blagi optimista po pitanju investiranja. Mislim da je budućnost u manjim projektima, mada me država često demantuje, ali je ona i najveći graditelj što i nije baš normalno”, kaže Đoković.

On napominje da su u celoj Srbiji potrebni manji projekti do par hiljada kvadrata, što je investitoru lakše da proda, a običnom narodu da kupi.

„Na tankom smo ledu sa velikim investicijama u srpskim gradovima. Opet, u Beogradu će se sve da se proda. On je ciljni grad za pola Evrope kada je reč o poziciji, pa možda sačekate šest meseci do godinu dana, ali sve će da ode”, kaže Đoković.