Foto: Pexels
Slovenija nudi spoj kulture i prirode, mnogo prilika na malom mestu, za svakoga po nešto, ali i 13 banja sa termalnim izvorima koje su prepoznatljive širom sveta. Sve u svemu, zelen, zdrav, pametan, inkluzivan i odgovoran turizam. Kao što i moto kaže, treba “osetiti Sloveniju”
U utorak je u beogradskom hotelu Indigo održana konferencija za medije, ali i zainteresovane “putne” blogere o turističkim mogućnostima koje nudi ne tako daleka Slovenija. Akcenat je bio na banjama i termalnim odmaralištima koja su poslednjih decenija postala simboli slovenačkog turizma. Uvodnu reč održao je slovenački ambasador u Beogradu Damjan Bergant koji je poručio da se nada da će srpski građani u velikom nroju posećivati Sloveniju u budućnosti.
Slovenija je prva zemlja na svetu kojoj je dodeljena titula “zelene destinacije”, što u neku ruku samo po sebi govori šta se sve tamo može pronaći. Za vreme pandemije postala je nosilac pečata “Zeleno i sigurno” za turiste, oznake destinacija u kojima turisti mogu uživati u turističkim atrakcijama, gde je zdravlje i dalje na prvom mestu, uprkos svim nedaćama koje je pandemija postavila turističkom sektoru širom sveta.
Tokom 2020. godine ova zemlja odnela je i evropsku nagradu za održivi turizam, u koji se mnogo ulaže, svakako neuporedivo više nego u celom regionu.
Oni koji posećuju Sloveniju znaju da tamo neće pronaći nebodere i asfaltne džungle okovane betonom, ali će zato imati priliku za različite aktivnosti u netaknutoj prirodi, svrate do Alpa, brzo se spuste do centralne Slovenije, još brže stignu do morske obale ili provedu vikend u nekoj od 13 banja sa skoro 90 termalnih izvora.
Trećina slovenačkih gradova zaštićeni su kao spomenici kulture, nekoliko restorana nalazi se na Mišelinovoj listi, a iz slovenačke turističke organizacije kažu da ova zemlja “spaja prirodu sa kulturom”. Kao što je rečeno na konferenciji, “teško je naći tako mali region koji nudi toliko toga”.
Prisutnima se obratio i generalni direktor Asocijacije banja Slovenije Iztok Altbauer koji je naglasio “veoma dugu istoriju slovenačkih banja”, koje su danas, kako je rekao “spoj znanja i tradicije”. U 19. veku su pripadnici srpskih porodica Karađorđević i Obrenović posećivali Rogašku Slatinu, koja je danas jedan od najpoznatijih medicisnkih centara, ali i izvorište čuvene Donat Mg mineralne vode.
Iako su slovenačke banje luskuznije, ali i skuplje od srpskih, ipak je primetno da nude i neke mogućnosti koje ovde još uvek nisu prepoznate. Jedna od njih je u svetu popularni “glamping”, neka vrsta modernijeg i sofisticiranijeg kampovanja, tokom koga gosti mogu da uživaju u termalnim izvorima koji se nalaze ispred njihovih šatora.
Neke od najpoznatijih banja su Termalni spa centar Čadež, Termana Laško, pomenuti Medicinski centar Rogaška, Moravske toplice gde voda u termalnim izvorima dolazi i do 73 stepena celzijusa, kao i Terme 3000. Ove poslednje, koje se nalaze u primorskom gradu Kopru, poznate su po “crnoj lekovitoj vodi” koja je otkrivena 1960-tih godina.
U 2019. srpski gosti su bili na sedmom mestu po posetama u slovenačkim banjama.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentre i intervjue na www.vreme.com
Stanje Dijane Hrke stabilno je koliko je to moguće nakon 12 dana štrajka glađu na hladnoći, kažu veterani. Sa druge strane ograde šatori Ćacilenda se greju na agregate
Kako „Vreme” ekskluzivno saznaje, bivšem ministru građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislavu Momiroviću produžen je kućni pritvor za još tri meseca
Tek što je izabrana, Mileva Malešić podnela je zajedno sa troje kolega ostavku u Savetu REM-a. Za „Vreme” objašnjava zbog čega
Vanpretresno veće Višeg suda u Beogradu usvojilo je žalbu tužilaštva i naložilo Vladimiru Štimcu zabranu prisustvovanja svim javnim okupljanjima, kao i obavezu da se dva puta mesečno javlja u policijsku stanicu
Četvoro nezavisnih članova Saveta REM-a podnelo je ostavke na funkcije dva dana nakon što su izabrani. Reagovali su na nove opstrukcije režima, uprkos dogovoru sa institucijama Evropske unije i domaćim nevladinim sektorom
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
