Opozicija se sprema za izbore: Koliko kolona?

U jeku nagađanja da li bi vanredni parlamentarni izbori mogli da budu već pre leta, većina stranaka opozicije je stava da na tim izborima treba imati svoju listu.

To kažu izvori „Vremena“ sa sastanka devet opozicionih partija održanog u sredu (22. april) uveče. O tom sastanku ne žele da zvanično daju konkretnije izjave.

„Nije bilo konkretnog zaključka. Iznet je predlog da opozicija formira listu i ide na izbore, jer očito neće biti jedinstvene liste sa studentima mada neki još to pominju kao mogućnost“, kaže jedan sagovornik. „Sa tom idejom se manje-više svi slažu.“

Dvojba je jedino, dodaju izvori, da li da opozicija proba da napravi jednu listu ili pokuša u dve kolone – proevropskoj i nacionalnoj.

Pavle Grbović, prvi čovek Pokreta slobodnih građana, nije želeo da iznosi detalje sa sastanka, ali kaže da se načelno zalaže za programske liste:

„Ako opozicija želi da učestvuje, to učešće mora da ima smisao – ne samo da budemo na listiću i preživimo, nego da nudimo određenu politiku i za nju tražimo legitimitet. Zato je logičnije da ide jedna građanska, demokratska opozicija i jedna druga, koja sama treba da se definiše“, kaže on za „Vreme“.

Zašto DS nije bila na sastanku opozicije

Ko je bio, ko nije

Sastanku su prisustvovali predstavnici devet opozicionih stranaka: Narodni pokret Srbije, Stranka slobode i pravde, Zeleno-levi front, Ekološki ustanak, Stranka Srbija centar, Pokret slobodnih građana, Socijaldemokrate, Pokret za decentralizaciju i Novo lice Srbije.

Iako su pozvani, nisu došli predstavnici pokreta Kreni-promeni, Nove DSS ni Demokratske stranke. Šef ove potonje, Srđan Milivojević, ponovio je stav da će oni zdušno podržati samo Studentsku listu.

„Izlazak na izbore na kraju zavisi od toga da li ćemo i kako da se dogovorimo“, kaže jedan opozicionar koji je bio na sastanku. „Nije ideja da idemo na izbore reda radi i izginemo na njima. Bolje od toga je onda podržati Studentsku listu.“

Kako dodaju upućeni, stvari u opozicionom bloku ubrzale su najave da bi izbori mogli da se odigraju brzo – recimo 5. ili 12. jula. Mada, niko slepo ne veruje u takve najave Aleksandra Vučića nego bi samo da bude pripravan.

Takođe, zvanična komunikacija sa studentskim pokretom ne postoji. Taj pokret ignorisao je upita „Vremena“ o tome zašto sa opozicijom ne razgovara makar o zajedničkoj kontroli izbora. Kako saznajemo, o tome ni među studentima ne postoji jedinstven stav.

No, izvesno je da oni kuju svoju listu i da na nju neće „primiti“ predstavnike opozicije pa je opozicija iz toga izvukla svoje zaključke.

Uvereni u solidan rezultat

Na neku vrstu razgovora pozivali su razni političari opozicije, ali je među studentima očito procenjeno da bi bilo kakva blizina opozicije više odnela nego donela.

„Mi podržavamo političku artikulaciju studentskog pokreta – njihovo je pravo da biraju pravac“, rekao je u martu za „Vreme“ Radomir Lazović iz Zeleno-levog fronta.

„Taj pravac ide desnije nego što bismo voleli, no to je njihov izbor. Ali, smatramo da sami ne mogu da pobede, kao što ne možemo ni mi niti neko treći. Zato pozivamo na koordinaciju, a ne da bi im se mešali“, dodao je on.

Kako je tada rekao, sa studentima postoji tek neformalna komunikacija preko nekih ljudi bliskih pokretu.

Sada sličnim kanalima, tvrde neki opozicionari na sastanku, stižu signali da studentski pokret ne bi imao ništa protiv da se opozicija organizuje u svoju kolonu.

Računa se da bi, posebno proevropska kolona, komotno prešla cenzus. Neka istraživanja s kraja prošle godine sugerišu da bi takva kolona na nacionalnom nivou mogla da računa sa desetak odsto glasova.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!