Od početka jula u celoj Srbiji traje akcija građanske neposlušnosti i „totalna blokada zemlje“, koju uglavnom organizuju studenti. Protesti, koji su počeli u novembru 2024. godine nakon smrti 16 ljudi na železničkoj stanici u Novom Sadu, najozbiljniji su test za predsednika Aleksandra Vučića do sada, piše ruski portal Insajder (Insider).
Policija svakog dana privodi više od stotinu aktivista, ali demonstracije, koje se održavaju pod sloganima za raspisivanje vanrednih izbora i kraj korupcije, i dalje traju, prenosi ruski portal.
Neki demonstranti su hospitalizovani sa polomljenim kostima, a među uhapšenima je mnogo maloletnika.
Vučić ignoriše pozive da se istraži policijsko nasilje i umesto toga optužuje protivnike za „terorizam“ i „rušenje ustavnog poretka“.
Stručnjaci kažu da okončanje Vučićeve trinaestogodišnje vladavine neće biti lako. Za razliku od 2000. godine, kada je režim Slobodana Miloševića pao usled sveopšteg narodnog bunta, Vučić deluje otpornije. Ipak, studenti sa druge strane ne pokazuju znake posustajanja.
Promena taktike
Nakon oštre policijske intervencije i masovnih hapšenja u Beogradu i drugim gradovima tokom noći 3. jula, studenti su pokrenuli kampanju građanske neposlušnosti i „totalne blokade zemlje“.
Njihova glavna taktika su „mobilne blokade“ – zatvaranje saobraćajnica postavljanjem barikada od kontejnera i metalnih ograda. Demonstranti se brzo pomeraju: dok policija uklanja barikade i hapsi aktiviste na jednom mestu, nove se već podižu nekoliko stotina metara dalje.
Protesti, različitog intenziteta, proširili su se na sve veće gradove: Beograd, Novi Sad, Niš, Čačak, Užice, Vranje, Smederevo, Kragujevac, Šabac, Zaječar, Kruševac, Pančevo, Valjevo…
Sukobi i privođenja se nastavljaju i poslednjih dana. Demonstracije poprimaju različite oblike.
Najteži test do sada
Analitičari srpske politike razmatraju razne scenarije: od gušenja protesta i pojačane represije, do raspisivanja vanrednih izbora sa kandidatima koje podržavaju demonstranti. Ipak, mnogi smatraju da Vučiću ovaj put vanredni izbori, koje je ranije često koristio za učvršćivanje vlasti, ne idu u prilog.
Politički analitičar Igor Novaković, direktor istraživanja u Centru za međunarodne i bezbednosne poslove, rekao je za Insajder da je ovaj pokret „najoštriji izazov Vučićevoj vlasti do sada“.
„Protesti traju više od osam meseci, i ne vidi se da slabe, za razliku od većine protesta koji obično splasnu nakon nekoliko meseci“.
Zahtevi demonstranata svode se na poštovanje vladavine prava i raspisivanje vanrednih izbora, iako nije izvesno da će do tih izbora doći.
„Vučić sada tvrdi da izbora neće biti do kraja 2026. godine, kada bi pripreme za Ekspo 2027 trebalo da budu završene“, objašnjava Novaković.
„U međuvremenu, situacija je toliko nestabilna, a protest toliko decentralizovan, da je nemoguće predvideti dalji tok događaja“.
Za sada, demonstranti nisu predstavili svoju listu kandidata za buduće izbore, ali nekoliko opozicionih stranaka već je javno podržalo studentski pokret.
Među onima koji se pominju kao potencijalni nosioci „protestne liste“, Novaković navodi rektora Univerziteta u Beogradu Vladana Đokića. On je govorio na velikom skupu na Slaviji 28. juna, a od početka je podržavao blokade.
U aprilu je pozvan na informativni razgovor zbog navodne zloupotrebe službenog položaja, a krajem juna Vučić ga je optužio za „terorizam“ i „uništavanje države“. Neki funkcioneri bliski predsedniku pozvali su otvoreno na njegovo hapšenje, piše ruski portal.
