Američka administracija za hranu i lekove (FDA) je 4. avgusta odobrila zuranolon, ili Zurzuvae, za lečenje postporođajne depresije
Lečenje depresije je složeno i dugotrajno, pošto je usklađivanje pacijenata sa pravim lekovima pitanje pokušaja i grešaka koje mogu da potraju nedeljama ili čak mesecima. I postporođajna depresija, koja pogađa do 20% novopečenih majki u prvih šest nedelja nakon porođaja, nije ništa drugačija, piše TIME.
Američka administracija za hranu i lekove (FDA) je 4. avgusta odobrila zuranolon, ili Zurzuvae, za lečenje postporođajne depresije. Lek, koji su razvile biotehnološke kompanije Sage Therapeutics i Biogen iz Masačusetsa, je pilula koju žene uzimaju jednom dnevno tokom 14 dana i predstavlja prvi oralni tretman za veliko depresivno stanje.
„Neverovatno je da počinjemo da razmišljamo o postporođajnoj depresiji sve više i više i da počinjemo da stvaramo nove tretmane koji su dugo vremena bili nedovoljno priznati“, kaže dr Samanta Latore, docent psihijatrije na Univerzitetu Merilend, koji nisu uključeni u studije zuranolona.
Kompanije su zatražile da FDA odobri zuranolon i za postpartalni i za veliki depresivni poremećaj i pružile su podatke koji podržavaju obe indikacije. Agencija je, međutim, samo najavila odobrenje za lečenje posle porođaja i nije dala obrazloženje te odluke u svom saopštenju.
Jedna studija o leku na nekoliko stotina ljudi sa velikim depresivnim poremećajem pokazala je rano i brzo poboljšanje simptoma, ali ta promena nije bila održiva; do kraja perioda lečenja, postojala je mala razlika u odnosu na početak studije u simptomima depresije pacijenata mereno standardnim testovima.
FDA je pregledala niz odvojenih studija koje su uključivale i ljude sa postporođajnom depresijom i velikim depresivnim poremećajem, dva povezana oblika depresije. Među ljudima sa velikom epizodom postporođajne depresije, oni kojima je lek nasumično dodeljen, pokazali su statistički značajna poboljšanja u rezultatima depresije nakon dve nedelje u poređenju sa onima koji su primali placebo. Činilo se da je efekat trajao najmanje mesec dana nakon što su žene prestale da uzimaju pilule.
Neke žene su pokazale poboljšanje već trećeg dana lečenja, a brzo dejstvo leka moglo bi da promeni igru u lečenju depresije. Trenutno, mnogi ljudi nastavljaju da doživljavaju simptome mesecima nakon početka postojećih terapija antidepresivima koje se oslanjaju na hemikalije u mozgu: serotonin, noradrenalin ili dopamin. Zuranolon obećava da će ublažiti te simptome u roku od nekoliko dana. To bi zauzvrat moglo pomoći ljudima da budu prijemčiviji za druge intervencije kao što je psihoterapija.
Za žene sa postporođajnom depresijom, brzo smanjenje simptoma moglo bi da promeni odnos koje žene imaju sa svojim bebama. „Smatram ovo kao sredstvo da se žena oseća bolje i da možre da povrati svoju funkciju kako bi ponovo počela da se oseća, i da počne da brine o sebi i da komunicira sa svojom bebom“, kaže dr Kristina Deligijanidis, direktorka za zdravlje žena u Zucker Hillside Hospital of Northvell Health i jedan od istraživača koji su vodili ispitivanja zuranolona kod žena sa ovim stanjem. „To čak može smanjiti dugotrajne efekte postporođajne depresije na neurorazvoj beba.“
Brza akcija leka može biti posledica toga kako deluje u mozgu.
Zuranolon cilja na receptor zvan GABA-A, koji igra ključnu ulogu u tome kako mozak smiruje nervnu aktivnost. Kod žena sa postporođajnom depresijom, ovaj odgovor nije regulisan onako kako bi trebalo da bude, a reakcije na stres, uključujući one zbog hormonalnih promena izazvanih trudnoćom, takođe nisu modulirane, što može dovesti do neravnoteže u hemikalijama u mozgu koje doprinose depresiji. Zuranolon obnavlja funkciju ovih GABA-A receptora, modulirajući inhibitorni odgovor mozga.
M.J. / TIME
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
