Foto: Odesa Regional Administration Press Office via AP
Rusi su sinoć dva puta dronovima izvršili napad u blizini Odese. Meta su, kaže guverner Odeske oblasti Oleh Kiper, bili luka i silosi sa žitom na jugu regiona
Ključni objekti za isporuku žita, silosi i skladišta žitarica u jednoj od rečnih luka na Dunavu, oštećeni su ruskim vazdušnim udarima na jugu Ukrajine. U napadu nije bilo žrtava, a ukrajinski zvaničnici još uvek nisu saopštili da li je napadnuta luka i dalje u funkciji.
Agencija AP objavila je fotografiju oblasnog administrativnog centra u Odesi, na kojoj se vidi skladište žita u dunavskoj luci blizu ovog lučkog grada, uništeno nakon ruskog napada dronovima koji se dogodio noćas.
„Ruski teroristi su sinoć dva puta napali Odesku oblast dronovima“, naveo je guverner Oleh Kiper u aplikaciji za razmenu poruka Telegram, ističući da je „glavni cilj ruskih napada bila lučka i žitna infrastruktura na jugu regiona“.
Vazduhoplovstvo Ukrajine saopštilo je da je uništilo 13 ruskih dronova iznad Odeske i Mikolajivske oblasti. Na fotografijama koje je objavio guverner vide se uništeni metalni zidovi skladišta i gomile razbacanog žita i suncokreta.
Pročitajte još Potez Rusije neće uticati na Srbiju
Odesa, kao najveća ukrajinska luka i pomorska baza, bila je meta ruskih napada više puta, a u more je postavljen i veliki broj podvodnih mina.
Zbog bezbednosnih razloga obala je bila zatvorena za javnost, međutim pre nekoliko dana plaže su bile otvorene. Odluku o otvaranju plaža zajednički su doneli čelnici gradske civilne i vojne uprave, prenosi Nova.rs.
Kupanje na ovim plažama nije dozvoljeno za vreme uzbune zbog vazdušnog napada.
Pročitajte još Odmazda za Krimski most: Žestoki napad na Odesu
Ranije ovog meseca, Rusija je napala Izmail – glavnu luku u unutrašnjosti Ukrajine, zbog čega su globalne cene hrane porasle jer je Moskva pojačala upotrebu sile kako bi sprečila Ukrajinu da izvozi žito.
Preko luka na Dunavu išla je približno četvrtini izvoza žitarica iz Ukrajine pre nego što se Rusija 17. jula povukla iz žitnog sporazuma.
Ranije je ambasador Ukrajine u Srbiji Volodimir Tolkač izjavio da će istupanje Rusije iz žitnog sporazuma značajno uticati na globalne zalihe i cene hrane i istakao da šteta nije počinjena samo raskidom učešća u Crnomorskom sporazumu, već je produbljena bombardovanjem Odese u kojoj se nalaze tri luke iz kojih se izvozi žito.
M.S./FoNet/RTS
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
