O dobrim planovima koji mogu krenuti po zlu

Blanka Čehova je Čehinja, pravnica, radila je u Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu odakle je otišla na Kosovo i Metohiju kao član civilne misije kako bi videla kako stvarno izgleda ono o čemu se razgovara na njenom radnom mestu.

A onda je o 2011. godine o tome objavila knjigu „Total Balkan“, koja bi od svih drugih zemalja mogla (trebalo) da zanima čitaoce u Srbiji. Pa ipak, prevedena je (Zoran Dukić) i objavljena („Clio“) tek 2020. godine. Nažalost, nije izgubila na aktuelnosti.

„Total Balkan“ je pisan u formi dnevnika, ali nije autorkin. Blanka Čehova kaže da je stvarne događaje samo koristila, i da ih je pretočila u fikciju o ljudima koji žive na Kosovu i o strancima koji su tamo poslati da im taj život olakšaju.

Kako god, jer svakoj njenoj reči se veruje možda zato što je za razliku od većine njenih čitalaca bila na Kosovu, živela i družila se sa tamošnjim ljudima pa zna kako im je, a po tome kako piše o svemu tome deluje da ništa ne skriva ili ublažava. Jer ako sme da o kolegama piše ono što se inače ne piše, da su na Kosovo došli ne zbog Kosova nego zbog plusića u karijeri i dobre plate, kao i da pravilo „nemoj da budeš ni na strani Srba ni Albanaca“ znači „baš te briga i za jedne i za druge“, onda joj se može verovati i za ostalo.

Pogotovo što je upravo zbog takvog odnosa mirotvoraca Blanka Čehova dala otkaz udobnostima i privilegijama Strazbura, ali je zahvaljujući svom projektu koji je podrazumevao otvaranje škola, ostala na Kosovu.

Zašto je ostala? Odgovor je na početku knjige, kad glavna junakinja (koju je naravno nemoguće na poistovetiti sa autorkom) ulazi u Kosovsku Mitrovicu, udahne taj vazduh, i shvati da je to ono što hoće.

Da li ona/njena junakinja, navija za Srbe ili za Albance? Navija za suživot, koji im je sudbinom dat. Nikog ne favorizuje, i zato ako je neko od „Total Balkana“ očekivao pro-srpsku odnosno pro-albansku knjigu, neka je ne čita. U njoj su normalni ljudi koji ne žele sukob jer ni nemaju razlog za isti.

Šta predlaže kao rešenje kosovskog problema? Ništa, samo navodi mogućnosti koje su na stolu. Zašto nije bilo podele  – da severni deo Kosova, gde većinom žive Srbi, pripadne Srbiji, zašto se podela nije napravila preko reke Ibar? Bilo je i drugih predloga. Njoj se u glavi vrti hiljadu zašto i šta još ima iza toga. Deluje da joj plan Martija Ahtisarija nije mrzak, pomišlja da, možda, kad bi se sproveo kako treba, i ne bio loš, i to po obe strane, ali…

I zato, osim o današnjem Kosovu „Total Balkan“ je knjiga i o dobrim planovima koji mogu krenuti po zlu zbog ljudi koje nije briga za Kosovo, Srbe i Albance, mir…

Na dan jednostranog proglašenja kosovske nezavisnosti 17. februara 2008. godine, njena junakinja je u avionu za London „iznad svega“, ali sa svešću  da je međunarodna zajednica prekršila međunarodno pravo. Ispod nje ostaju ljudi do kojih joj je stalo.

Osim uverljivosti, „Total Balkan“ ima i humor, onaj koji se od Karela Čapeka na ovamo naziva „češkim humorom“ , a i on je tu više kao sastojak pomenute uverljivosti nego humora radi.

Sve to zajedno, bez obzira na neprijatnu nam temu, pričinjava zadovoljstvo. Priliku da se sazna mnogo toga što je običnom čoveku nedostupno, ne treba ni da ističem.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com