Nekoliko dana pre početka nove školske godine Vlada Republike Srbije predložila je novi set prosvetnih zakona o kojima bi trebalo da se razmatra u Skupštini. Predložene su izmene nekih članova Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kao i Zakona o udžbenicima.
Između ostalog predložene mere su uvođenje nacionalne čitanke, da od drugog razreda osnovne škole ocena iz vladanja uđe u prosek ocena na polugodištu i kraju godine, ali i mogućnost udaljavanja učenika sa nastave u trajanju od minimum pet dana u slučaju teže povrede obaveza i ponašanja. Takođe, u okviru pojačanog vaspitnog rada sa učenicima treba da se realizuje i društveno-koristan rad.
Portparolka Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Vesna Jerotijević o predloženom udaljavanja učenika sa nastave na najmanje pet dana uz mogućnost društveno-korisnog rada za portal „Vremena“ kaže da očekuju da iako je učenik fizički udaljen iz škole to verovatno neće podrazumevati da nema nikakav vid nastave za to vreme: „U tom slučaju bi verovatno morala da se predvidi neka vrsta onlajn nastave što zahteva dodatno angažovanje nastavnika i odeljenskog starešine.“
Pročitajte još Prosvetari ministarstvu: Preporučili ste sve suprotno od onoga što treba
Dodaje i da nije jasno definisano šta se podrazumeva pod društveno-korisnim radom. Da li je to rad u školi, angažovanje učenika u biblioteci, đačkoj kuhinji, školskom dvorištu ili to podrazumeva neki rad u okviru društvene zajednice na nivou lokalne samouprave, kao na primer Crvenog krsta?
Redovni profesor Filozofskog fakulteta na odeljenju Psihologije dr Aleksandar Baucal za portal „Vremena“ kaže da je kada se donose takve mere važno sagledati širi kontekst kako one mogu da deluju u našem društvu, te da „iako takva mera postoji u drugim obrazovnim sistemima, nema garancije da će biti svrsishodna i u srpskom.“
Smernice za novu školsku godinu
Ministarstvo prosvete nedavno je uputilo školama i Smernice za organizaciju i realizaciju obrazovno–vaspitnog rada u novoj školskoj godini čiji je osnovni cilj razvoj ljudskih vrednosti kod učenika i unapređivanje odnosa zasnovanih na međusobnom poštovanju, saradnji i solidarnosti uz uvažavanje različitosti.
Vesna Jerotijević ukazuje da su smernice stigle kasno i da ima isuviše opštih mesta, kao i to da nije navedeno kako će iste biti implementirane.
„Ne možete očekivati da će samo jedan čas koji traje 45 minuta kod učenika potpuno osvetliti taj aspekt njegove ličnosti, kada nam deca žive u društvu u kome je govor mržnje postao opšte prihvatljiv“, zaključuje ona i dodaje da je Ministarstvo prosvete u odnosu na smernice i uputstva koje je poslalo ušlo potpuno nespremno samim tim što je pred početak nove školske godine donelo odluku o novom nastavnom predmetu – „Vrline i vrednosti kao životni kompas“.
Pročitajte još Prosvetni radnici trpe šikaniranje, nasilje: Nekopetentan kadar se samo pojačava
„Ako nekoliko dana pre početka školske godine uvodite nov nastavni predmet to samo govori u prilog tome ko je izgubio kompas,“ kaže Jerotijević.
A profesor Baucal kaže da su smernice dobre u smislu usmeravanja pažnje ka potrebnim stvarima, ali da je problem njihova implementacija: „One postavljaju veoma ambiciozne ciljeve da se u velikom broju škola desi veoma velika promena, a to je da se od nekih otuđenih ljudi napravi zajednica.“
Dalje ukazuje da je za ovo neophodno da Ministarstvo obezbedi dobar plan implementacije, kao i dosta podrške školama. „Ako ne obezbedimo tu podršku onda ove ambiciozne smernice neće uspeti da promene stanje u mnogim školama“, zaključuje Baucal.
Šta je neophodno, a šta se uradilo?
Vesna Jerotijević kaže da je neophodno da se umreži sistem kako bi svi mogli da upute određene sugestije i predloge. „Finski sistem je jasan zato što škole imaju potpunu autonomiju u kreiranju nastavnih planova, programa i realizacije. Dajte ljudima koji su stručni da to rade i da to kreiraju, to bi onda imalo pravi efekat nečega što želite da implementirate. Smernice su ovako opšta mesta, bacanje prašine u oči da se javnost informiše kako se nešto veliko promenilo“, zaključuje ona.
Baucal naglašava da je učenicama i učenicima, ali i nastavnicima i roditeljima, potrebno da škola postane „pozitivna zajednica“, a ne da bude mesto gde će deca doći da odrade učenje, gde će nastavnici doći da odrade svoju ulogu nastavnika, gde će se svi osećati nezadovoljno. U situaciji kojom dominira atmosfera da je škola kao „bure baruta“ pitanje je vremena kada će se steći okolnosti da ona ponovo eskalira, a to je ono što nam se dešava već dugi niz godina.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
