Tokom ove zime, Elektroprivreda Srbije gotovo svakog dana bila je prinuđena da uvozi struju, nakon novih problema sa kojima se suočava termoelektrana Nikola Tesla.
Podsetivši na situaciju od pre četiri godine, kada je zbog serije havarija elektroenergetski sistem bio u kolapsu, i sada u TENT ponovo stižu kamioni u kojima se umesto uglja dovoze blato i kamenje koji opterećuju rad elektrane. Rezultat je uvoz struje po visokim berzanskim cenama, umesto jeftine domaće proizvodnje.
Prema podacima sajta Energyflux.rs preko kog Elektromreža Srbije objavljuje podatke o trgovanju električnom energijom, cena struje na spot tržištu u sredu 13. februara ujutro dostigla je 267 evra po megavatsatu, ostajući iznad 150 evra praktično tokom čitavog dana. Slična slika ponavlja se cele zime, koju su obeležile visoke cene na tržištima električne energije, piše Nova ekonomija.
Potreban raznovrsniji energetski miks
Pritom, treba imati u vidu da EPS struju koju je primoran da kupuje po ovim cenama, privredi većinski prodaje za oko 95 evra po megavatsatu, a stanovništvu i jeftinije od toga.
Stručnjaci navode da je na kratak rok neophodno sanirati goruće probleme u termosektoru, ali da dugoročno rešenje zahteva raznovrsniji energetski miks u kome će udeo uglja u proizvodnji energije sistemski biti smanjen, kompenzovan hidropotencijalima i drugim obnovljivim izvorima – vetrom, suncem i biomasom, posebno s obzirom na sve strože evropske zahteve u vezi štetnih emisija po kojima su srpske termoelektrane ubedljivi negativni rekorder na kontinentu.
Alternativno rešenje u vidu nuklearne elektrane, koje je u poslednjih par godina aktuelizovano, takođe je moguće, ali eksperti upozoravaju na visoku cenu ovakvih projekata, dug rok za njihovu implementaciju koji nije manji od 10 godina, a često i više, kao i činjenicu da preferirana opcija, mali modularni reaktor, za sada nigde u svetu nije primenjen na komercijalnoj osnovi.
Mali udeo obnovljivih izvora
Na drugoj strani imamo obnovljive izvore čiji je trenutni udeo u proizvodnji struje (sa izuzetkom hidroelektrana) mali, ali koje ubrzano rastu. Država je od 2023. godine dotadašnji sistem fid-in tarifa zamenila aukcijama za takozvanu tržišnu premiju, čiji je cilj da podstaknu razvoj „zelenih projekata“, prevashodno u oblasti vetroenergije, ali i u solarnim elektranama, po što povoljnijoj ceni. Rezultat je drastičan pad cena čiste energije za nove projekte u Srbiji, takav da je sada cena struje dobijene iz vetroparkova i solarnih elektrana znatno niža od cena po kojima EPS plaća uvoznu struju.
Primera radi, u prvom krugu aukcija održanom pre nešto više od godinu dana, maksimalna cena koju su proizvođači zelene struje mogli da ponude bila je 105 evra po megavatsatu za vetroelektrane i 90 evra za solarne elektrane. U novom krugu aukcija, za koji su proizvođači mogli da se prijave do prošle nedelje, maksimalne cene bile su samo 79 evra za vetar i 72 za solar. Ovo je znatno ispod aktuelnih tržišnih cena struje.
Pritom, treba imati u vidu da su još prošle godine, realno ostvarene cene na aukcijama bile znatno niže čak i od ovih koje su sada određene kao maksimalne i išle čak do samo 64,48 evra po megavatsatu i da je EPS potpisao ugovore sa proizvođačima ovih zelenih kilovata po tim postignutim cenama. Ove godine, za očekivati je njihovo dodatno snižavanje.
Takvi rezultati ostvareni na aukcijama, odnosno takav pad cena čiste električne energije koja se proizvodi u Srbiji u odnosu na prosečne cene koje EPS mora da plaća prilikom uvoza, ukazuju na potencijal koji ove nove tehnologije nude ne samo u smislu ekološki prihvatljivije proizvodnje, već i u pogledu finansijske stabilizacije troškova sa kojima se suočava država. Primera radi, u prethodnom krugu aukcija za vetar, prosečna postignuta cena bila je 68,2 evra po megavatsatu, za ukupni kapacitet od 400 megavata. U praksi, to znači da je EPS dobio oko jedan teravatsat struje po ovim cenama, odnosno za oko 68 miliona evra.
Struja po berzanskim cenama neuporedivo skuplja
Poređenja radi, struja koju EPS uvozi po berzanskim cenama košta neuporedivo više. Računajući sa cenom od samo 130 evra po megavatsatu, što je retko niska cena na tržištima ove zime, EPS za istu količinu struje iz uvoza mora da plati 130 miliona evra, odnosno čak 62 miliona evra više. Kada je prinuđen da megavatsat plaća 200 evra, što nije retkost, razlika skače na 132 miliona evra po teravatsatu. To je direktna šteta po EPS, u odnosu na scenario u kom bio ove količine struje nabavljao od proizvođača struje iz obnovljive energije u Srbiji, umesto iz uvoza.
Pritom, treba imati u vidu da je energetskim bilansom Srbije koji je nedavno usvojila Vlada, ove godine planiran uvoz od 5,6 teravata struje.
Prema aktuelnom trogodišnjem planu Vlade i Ministarstva rudarstva i energetike koji se završava sa ovom godinom, kroz dodelu tržišnih premija predviđeno je stimulisanje izgradnje ukupno 1.300 megavata čiste energije u Srbiji. S obzirom na probleme sa kojima se već godinama suočava EPS u proizvodnji struje iz termoelektrana i s obzirom na izrazito visoke cene energije na tržištima, pitanje je koliko će ovi kapaciteti OIE biti dovoljni.
Ministarstvo energetike procenjuje da će sistem tržišnih premija već i sa ovakvim ograničenjima u pogledu kapaciteta, EPS-u ubuduće donositi tri miliona evra godišnje, kako je to još 2023. izjavila resorna ministarka Dubravka Đedović Handanović. Premije se inače isplaćuju proizvođačima samo kada je berzanska cena struje niža od cene na koju su se proizvođači zelene energije obavezali na aukciji, dok u suprotnom proizvođači plaćaju razliku između svoje i tržišne cene.
Termosektor slabi
Najviše struje Srbija dobija iz termoelektrana. Najveća termoelektrana u Srbiji je Nikola Tesla (TENT), koji u svom sastavu ima 14 proizvodnih blokova. U proseku, 70 odsto električne energije proizvodi se upravo u termoelektranama. Proizvodnja, međutim, varira, pa je primera radi, prvog januara u jednom trenutku pala na manje od 60 odsto, pa smo morali da uvozimo veliku količinu struje.
Ovakvi ispadi, koji se sve češće dešavaju, posebno u zimskim mesecima, dovode u pitanje uobičajenu tezu o potpunoj stabilnosti i predvidivosti termoelektrana kao izvora električne energije, barem u domaćem elektroenergetskom sistemu.
Tokom boljih dana, struja dobijena iz termoelektrana čini i više od 80 odsto ukupno proizvedene energije, ali kada se pogleda proizvodnja iz prethodna dva meseca, vidi se značajan pad.
Konkretno, od 8. decembra 2024. do 6. februara, proizvodnja u termoelektranama opala je sa 80,99 na 66,45 odsto ukupne proizvodnje, što je izuzetno veliki pad. U istom periodu, proizvodnja struje u hidroelektranama porasla je sa 12,77 na 29,89 odsto, kompenzujući probleme u termoelektranama.
Slično tome, samo u manjem obimu, tokom januara je udeo struje dobijene iz vetra učestvovao sa više od tri odsto u ukupnom energetskom miksu, pomogavši da se ublaži cenovni „udar“ koji je država tada morala ponovo da pretrpi zbog uvoza struje prouzrokovanog novim problemima u TENT-u.
Izvor: Nova ekonomija
