Četvrtak je, 18. april, datum proglašen Danom D za eventualni dogovor vlasti i opozicije o „izbornim uslovima“. Ili, barem o datumu održavanja lokalnih izbora.
Potez su prvi povukli naprednjaci – Ana Brnabić je objavila da će svi lokalni izbori biti održani 2. juna, za kada su već raspisani ponovljeni beogradski izbori.
Do tada ima tačno 45 dana. Prema zakonu, to je minimalni period od raspisivanja do održavanja lokalnih izbora koje inače raspisuje prvi čovek Narodne skupštine – u ovom slučaju Ana Brnabić.
Tako je ispunjen famozni treći zahtev opozicije, da izbori budu đuture, kako bi SNS imao manje opcija da „seljaka“ birača po Srbiji.
Istina, koalicije „Srbija protiv nasilja“ i NADA preferirale su obrnuti scenario – da se beogradski izbori odgode, pa da svi izbori đuture budu na jesen. Ali, SNS očito nije spremna da ide toliko daleko.
Ko hoće i ko neće 2. jun
U sredu je – posle još jednog jalovog susreta vlasti i opozicije – ostala konfuzija da li je 2. jun uopšte prihvatljiv opoziciji koja već kaska u kampanji, koketirajući sa idejom bojkota.
Tako je Ana Brnabić tada izvestila novinare da je na sastanku navodno Marinika Tepić, potpredsednica Stranke slobode i pravde, rekla kako 2. jun više nije na stolu već da se svi izbori moraju pomeriti za jesen.
Na to je Ani Brnabić replicirao Miroslav Aleksić, prvi čovek Narodnog pokreta Srbije: „Evo, neka nam ponudi da izbori budu 2. juna i izaći ćemo. Ali ona to neće uraditi jer je u pitanju čist spin. Njoj uvek treba nešto da kaže ‘oni ni to nisu hteli‘. Neka nam ponudi, pa će videti da li ćemo prihvatiti.“
Kako je Marinika Tepić rekla novinarima, koalicija će u petak doneti „zajedničku odluku“ o tome da li će nastupati na izborima.
No, nije novost da je i „Srbija protiv nasilja“ ispod površine podeljena na „bojkotaše“ i „bojkotbrehere“ i da će taj sastanak u petak biti možda i test opstanke te krupne opozicione kolone koja je imala odličan rezultat na parlamentarnim izborima i dobar rezultat u Beogradu.
Da ima razlika postalo je jasno ubrzo pošto je lider SSP Dragan Đilas početkom meseca kategorično rekao da za opoziciju nikakvi izbori 2. juna „ne postoje“ i da ne može garantovati građanima da će njihovi glasovi biti sačuvani tog dana jer vlast planira nove biračke migracije i marifetluke.
Opet se javio ProGlas
Miroslav Aleksić, kao i većina stranaka u „Srbiji protiv nasilja“, nije naklonjen bojkotu, kažu izbori iz koalicije. To nisu ni u Zeleno-levom frontu čiji je jedan od vodećih ljudi, Dobrica Veselinović, za „Vreme“ otvoreno govorio o manama bojkota pa čak i o potrebi da se menja format koalicije „Srbija protiv nasilja“.
Na pitanje kako bi opozicija uopšte nadoknadila to što još nije krenula u kampanju u Beogradu, Veselinović je rekao: „Pa tako što ćemo mnogo više raditi. Oni imaju kamione i avione, mi imamo samo nas. Sada možemo da nadoknadimo tu pauzu koju građani s pravom primećuju, možemo jer imamo, što bi rekli, srce, ruke i lopate.“
Nebojša Zelenović iz stranke Zajedno je pak u četvrtak promptno na Tviteru napisao: „Kakve veze ima kada su, kada izbori nisu. Prvo uslovi.“
Ali, vlast će svakako tvrditi da je „sve“ ispunila. Opozicione partije bi mogle da se uhvate za svoja prva dva zahteva – koje je vlast odmah demonstrativno prihvatila i potvrdila u prisustvu američkog ambasadora Kristofera Hila. U pitanju su pravedna zastupljenost na RTS-u i potpuna kontrola biračkog spiska.
U koloplet raznih mišljenja opozicione javnosti u sredu se uključio i ProGlas. Inicijativa stvorena da bi pozvala ljude da idu na glasanje saopštila je da u ovim uslovima ne može da pozove ljude na glasanje.
Dragan Bjelogrlić, zaštitno lice ProGlasa, ipak nije hteo da govori o „bojkotu“ nego o daljoj borbi za izborne uslove.
Izborima se „ništa ne gubi“?
Sada je sa jedne strane uverenost da će vlast ponovo udarati ispod pojasa kako bi zadržala Beograd i druge gradove, a sa druge bojazan da bi bojkot mogao da potpuno marginalizuje opoziciju i ostavi i građane bez šanse da se makar bore.
Posebno jer je opozicija, doduše sa smišljenim zakašnjenjem, dobila i to objedinjavanje datuma lokalnih izbora.
„Stičem utisak da se opozicija ponaša kao da je vlast dužna da im obezbedi pobedu“, rekao je prethodno iskusni novinar Boško Jakšić za N1.
„Ovo je borba. To je zadatak političara i opozicionih lidera, da se izbore, da pronađu prave mehanizme. Čini mi se da postoji rizik da se opozicija ponaša maksimalistički, i da rizikuje da izgubi sve“, dodao je on.
Politički konsultant Dušan Lj. Milenković za „Vreme“ je izneo jednostavnu računicu – izlaskom na izbore opozicija nema šta da izgubi.
„Najgore što može da se desi je da SNS ponovo pokrade izbore, to jest, ne postoji drugi način da SNS osvoji Beograd osim da pokrade izbore. Sa druge strane, izlaskom na izbore sebi ostavljaju mogućnost za najbolji mogući ishod po njih, a to je formiranje vlasti i pad SNS u Beogradu“, rekao je on.
Misterija „aktivnog bojkota“
Zagovornici bojkota pak tvrdili su da se 2. juna izbori i neće održati, to jest da će ih „sprečiti“. Kao čarobna formula pominju se „aktivni bojkot“ ili „građanska neposlušnost“, premda je nejasno otkud ideja da građani imaju volje za tako nešto.
Nejasno je i šta bi se pokušalo. U tome su mistični ostali i lider Novog DSS-a Miloš Jovanović, i njegov prezimenjak Aleksandar Jovanović Ćuta. „I ako se odlučimo za bojkot, to neće biti bojkot, videćete šta će biti“, rekao je Ćuta zagonetno u sredu.
Ali, i on je ponovio da će odluka opozicije biti zajednička i da će se povinovati volji koalicije.
Kad se podvuče crta, lako je moguće da su pritisak opozicije i pominjanje bojkota – koji bi vlastima doneo određene neprijatnosti, mada ne prevelike – urodili plodom. Izbori nisu odgođeni, ali su objedinjeni, i opozicija će biti bliže RTS-u i biračkom spisku.
Ispada onda da se „Dan D“ sada sa četvrtka seli na petak, kada će „Srbija protiv nasilja“, valjda, rešiti da ide u bojkot ili da konačno počne kampanju za Beograd.
*ovaj tekst je aktuelizovan posle najave Ane Brnabić da će svi izbori biti 2. juna
