Suđenje Miloradu Dodiku i Milošu Lukiću, direktoru Službenog glasnika RS, nastavlja se danas. Oni se terete za krivično delo "Neizvršavanje odluka visokog predstavnika u BiH"
U Sudu Bosne i Hercegovine je danas nastavljeno suđenje predsedniku bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska (RS) Miloradu Dodiku i vršiocu dužnosti direktora „Službenog glasnika RS“ Milošu Lukiću, zbog „neizvršavanja odluka visokog predstavnika“, piše Radio Slobodna Evropa.
Tužilaštvo Bosne i Hercegovine je 11. avgusta prošle godine podiglo optužnicu protiv Dodika, jer je potpisao predsedničke ukaze i time proglasio važećim dva entitetska zakona, koja je ranije poništio visoki predstavnik Kristijan Šmit (Christian Schmidt).
Reč je o izmenama Zakona o objavljivanju zakona i drugih propisa RS i Zakona o neprimenjivanju odluka Ustavnog suda BiH.
Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit je poništio oba zakona 1. jula 2023. dok je zakonodavna procedura zvanično još trajala, piše RSE.
Istog dana je Šmit, koristeći svoje Bonske ovlasti, nametnuo i izmeneKrivičnog zakona BiH, kojima je dodano krivično delo „neizvršavanje odluka visokog predstavnika“ za šta je Dodik i optužen.
Miloša Lukića Tužilaštvo tereti, da je kao v.d. direktora Službenog glasnika RS-a, omogućio objavu Dodikovih ukaza u ovoj publikaciji.
Sud je odbio tri prigovora branilaca Dodika i Lukića.
Branioci su, pored ostalog, tvrdili da su Dodik i Lukić „optuženi za nepostojeće krivično delo“.
To delo propisano je članom 203a, Krivičnog zakona BiH, koji je visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit, kako tvrde, nametnuo 1. jula 2023. godine.
Izmene Krivičnog zakona BiH su objavljene u Službenom listu BiH i time su stupile na snagu, a Tužiteljstvo i Sud BiH nadležni su za dela propisana tim državnim zakonom.
Dodikova i Lukićeva odbrana tvrde daŠmit nije visoki predstavnik, jer nije potvrđen u Savetu Bezbednosti UN-a, te da zato nije mogao nametnuti izmene Krivičnog zakona BiH po kojima su optuženi.
Šmita je imenovao za Savet za sprovođenje mira (PIC) u maju 2021. godine.
Zapadne zemlje koje su članice PIC-a, na čelu sa Sjedinjenim Američkim Državama i Evropskom unijom, smatraju da potvrda Saveta bezbednosti UN-a nije potrebna. Rusija, koja više neučestvuje u radu PIC-a, kao i Kina, tvrde suprotno.
Izvor:RSE
Prema najnovijem izveštaju platforme CIVICUS Monitor, Srbija je u 2025. godini pala iz kategorije „opstruiranog” u status države „pod represijom”, što podrazumeva ozbiljna ograničenja slobode izražavanja, okupljanja i udruživanja
Godišnjica studentskih blokada u Beogradu biće obeležena protestnim šetnjama, odavanjem pošte stradalima i simboličnim zaustavljanjima na mestima koja su obeležila proteklu godinu studentskog otpora
Vlada je pokrenula izradu plana koji obuhvata prostor Avala Filma, Kinoteke i RTS-a. Iz inicijative Beograd ostaje upozoravaju da je reč o pokušaju legalizacije investitorske gradnje u jednom od ključnih zelenih pojaseva Beograda
Jedan učenik u petak (5. decembar) pronašao je u OŠ „Nadežda Petrović“ poruku uznemirujuće sadržine. Neki roditelji odbili su da pošalju 8. decembra decu u školu, a Ministarstvo prosvete saopštava da se sprovode mere za postupanje u kriznim situacijama
Posle saznanja Nove da je jedna smena policajaca iz Policijske stanice Palilula odbila da obezbeđuje Ćacilend, Ministarstvo unutrašnjih poslova te navode demantuje
Evro skače, ljudi hrle u menjačnice, banke odbijaju da kažu da li posluju sa NIS-om, a režim kaže - sve je do panike. Moguće, ali ko je širi
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Odlazak najboljeg evropskog trenera
Ništa nije crno-belo osim “Partizana” i Željka Obradovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
