Mogu li snus i nikotinske vrećice da zamene cigarete u Srbiji?

U Srbiji, prema poslednjim dostupnim podacima sajta World population review za 2022. godinu, ima čak 39,5 odsto pušača. Istovremeno, podaci „Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije 2019. godine“ pokazuju da čak 15,8 odsto građana Srbije puši 20 i više cigareta na dan.

Više od građana Srbije puše samo Bugari, dok na drugoj strani skale Šveđani praktično ni ne puše, i ta zemlja je na granici da postane prva u zapadnom svetu sa manje od pet odsto pušača, što se smatra granicom društva bez duvanskog dima, piše Nova ekonomija.

Od raka pluća u Srbiji svake godine oboli oko 7.000 ljudi od kojih umre oko 5.000, a pušenje je glavni faktor rizika.

Srbija je i jedna od retkih zemalja Evrope koja još nije donela zakone kojima se zabranjuje pušenje u zatvorenim ugostiteljskim objektima.

Iako je Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu usvojen još 2010. godine, on zabranjuje pušenje u zatvorenom radnom i javnom prostoru, kao i u javnom prevozu, ali su ugostiteljski objekti izuzeti.

Pušenje od malih nogu

Prema podacima „Istraživanja o ponašanju u vezi sa zdravljem dece školskog uzrasta u Republici Srbiji“ iz 2022. godine, cigarete je bar jednom tokom života pušilo 15,1 odsto učenika (14,5 odsto dečaka i 15,6 odsto devojčica).

Iako određeni broj učenika koji proba cigarete ne nastavlja da puši, veliki je i procenat učenika koji su pušili u prethodnih 30 dana i koji prema tom kriterijumu spadaju u kategoriju pušača.

U poređenju sa 2018. godinom, procenat pušača cigareta je povećan u mlađim razredima, a smanjen u prvim razredima srednjih škola.

Rezultati istraživanja pokazuju i da svaki peti učenik prvog razreda srednjih škola (19,9 odsto) koristi elektronske cigarete, kao i da je upotreba ovih proizvoda popularna i među dečacima i devojčicama.

Snus i/ili nikotinske vrećice je u Srbiji probalo 4,9 odsto učenika petog i sedmog razreda osnovne škole i prvog razreda srednje škole, sa većom učestalošću među dečacima u svim razredima uključenim u istraživanje.

„Vizija sveta bez cigareta”

I to nas vraća na Švedsku, gde je trend ostavljanja cigareta primetan kao i u većini zemalja sveta, pa skoro da nema zemlje u kojoj udeo pušača u proteklih dvadesetak godina nije opao, posebno u Evropi.

Smanjenje interesovanja za cigarete proizvod je čitave sile faktora, od raznih zdravstvenih kampanja, lepljenja upozoravajućih poruka na kutije cigareta, zabrane reklamiranja duvanskih proizvoda, destimulativnih akciznih politka, zabrane pušenja na javnim mestima i ponude alternativnih nikotinskih proizvoda, pa sve do izgnanstva nekada nezaobilazne cigarete iz današnje filmske i muzičke industrije i generalno pop kulture.

Pod uticajem kulturoloških promena i dokaza o zdravstvenoj štetnosti pušenja, i one od kojih bi se to najmanje očekivalo, počele da razmišljaju drugačije.

„Filip Moris i Swedish Match dele zajedničku viziju sveta bez cigareta”.

Ova rečenica stoji u saopštenju kojim je američki duvanski gigant pre par godina najavio akviziciju švedskog konkurenta, najpoznatijeg po proizvodnji šibica i snusa – duvanskih vrećica koje se drže pod usnom polako otpuštajući nikotin.

Pre samo desetak godina, bilo bi teško zamisliti da bi Filip Moris, koji stoji iza legendarne paklice “marlboroa”, ikada mogao da pomisli da kaže da priželjkuje “svet bez cigareta”.

Snus i nikotinske vrećice

Očigledno da je duvanska industrija je na vreme videla kuda vetar duva i sama pošla u njegovom smeru, nudeći tržištu potencijalno manje štetne alternative.

Otuda čitava paleta potpuno novih nikotinskih proizvoda na tržištu, koji poslednjih godina postaju sve popularniji, među kojima je verovatno najpoznatiji Iqos, koji takođe proizvodi Filip Moris. Zajedničko svima njima je to što ne gore, ne proizvode dim, a time potencijalno nose i manji zdravstveni rizik i svakako manje smetaju okolini. Sada, toj grupi alternativa Filip Moris hoće da doda i nikotinske vrećice – modernu verziju švedskog snusa.

Upotreba snusa u Švedskoj neprestano samo raste, dok se korišćenje cigareta smanjuje. Ubrzo nakon što su 2014. godine izmišljene nikotinske vrećice, koje uopšte ne sadrže duvan, ova dva proizvoda zajedno su prevazišla konzumaciju cigareta u Švedskoj.

U Swedish Matchu navode da se sa porastom upotrebe snusa kod muškaraca (koji su daleko češće korisnici nego žene) i istovremenim padom upotrebe cigareta, smanjivala incidenca pojave određenih kancera, poput oralnih i kancera pluća. Takođe vide snus kao proizvod koji pušačima može pomoći da ostave cigarete, odnosno duvanski dim, a da zadrže nikotin, koji, kako kažu, nije razlog zašto se pušači razboljevaju od pušačkih bolesti, mada svakako izaziva zavisnost.

S tim na umu, kompanija je pre osam godina uvela pomenute nikotinske vrećice, koje će se uskoro pojaviti i u Srbiji, kao proizvod koji bi ženama mogao biti daleko prihvatljiviji od snusa. Snus sadrži čist duvan, i u ustima ostavlja miris i ukus duvana i blago peckavi osećaj zbog čega ga uglavnom koriste muškarci. Nikotinske vrećice koje imaju oblik orbit žvaka, uopšte nemaju duvan u sebi, već čist nikotin i dolaze sa ukusom jabuke, mentola i drugih sličnih aroma.

Snus i elektronske cigarete mogu da budu vrlo štetni

Ipak, upotreba snusa i elektornskih cigareta nije bezazlena kako to možda izgleda.

Većina onih koji počnu da koriste snus u početku imaju mučninu, povraćanje, osećaj gušenja, glavobolju i nesvesticu. Kada prođe period privikavanja snus pruža osećaj opuštanja i zadovoljstva, popravlja raspoloženje, kao i ostali nikotinski proizvodi, zbog čega se stvara zavisnost. Snus ima visok procenat nikotina, značajno veći nego cigarete, pa lakše izaziva zavisnost.

Snus se ne konzumira pušenjem, pa tako ne utiče direktno na pluća, ali se stavlja između usne i desni. Pljuvačka rastapa sadržaj kesice koji preko sluzokože u krvotok i može da izazove oštećenja drugih organa. Prvo strada usna duplja, desni, zubi i zubna gleđ, a stvara se paradentopatija. Dugotrajna upotreba može da dovede do karcinoma jezika, krajnika, grla, ždrela, želuca, pankreasa i rektuma. Zbog toga što ulazi u krvotok, dodaje, ostavlja posledice po centralni nervni sistem, a pošto ima visoku koncentraciju nikotina, opasan je i po kardiovaskularni sistem, može dovesti do ubrzanog rada srca, metaboličkih poremećaja, dijabetesa i gojaznosti.

Isto tako, upotreba elektronskih cigareta može da prouzrokuje glavobolje, pospanost, premor, a kod dugotrajne konzumacije javljaju se svi elementi zavisnosti. Na plućima se zbog sastojka koji se zove diacetil razvijaju trajna oštećenja plućnog tkiva, kojim se povećava rizik za nastanak raka pluća.

Koncentracija nikotina u isparenjima elektronski cigareta je slična kao kod obične cigarete, pa se po pitanju zavisnosti, stvari ne razlikuju previše.

Zbog toksina, povećan je rizik i od kancera želuca, jednjaka i mokraćne bešike, a učestalije su respiratorne i kardiovaskularne bolesti.