Mogu li lažne dojave o bombama da utiču na izborni proces?

Prema pravilima MUP-a, na mestu gde stigne dojava o postavljenoj bombi mogu da ostanu samo stručna lica ovlašćena da obave kontradiverzione preglede.

To bi značilo da, u slučaju da na dan izbora stigne dojava o bombi na izbornom mestu, ceo birački odbor mora da ga napusti pa bi kutije sa glasačkim listićima ostale bez nadzora.

Već godinu i po dana Srbija je izložena dojavama o postavljenim bombama – sve su bile lažne. Nakon kraćeg zatišja, poslednjih nedelja dojava je sve više.

Državni vrh ranije je govorio da se radi o “hibridnom ratu” protiv države, a naprednjački kandidat za gradonačelnika Aleksandar Šapić je lažne dojave povezao sa izborima, rekavši se njima „skupljaju politički poeni“.

Pročitajte još Srbija pred izbore: Frojd i pretnje jedne Ane

Vladimir Obradović, kandidat za gradonačelnika Beograda liste „Srbija protiv nasilja“, izjavio je da Šapić bezobzirno zloupotrebljava decu u kampanji optužbama da opozicija stoji iza dojava o bombama.

Profesor Goran J. Mandić sa Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu rekao je za „Vreme“ da ovakva izjava nema nikakvo utemeljenje.

„Ljudi uopšte nisu svesni da sa bezbednošću nema igre“, kaže on. „Postavlja se pitanje, da li neko ko voli ovu zemlju može da šalje lažne dojave. Ko je prošle godine skupljao političke poene kad smo takođe imali lažne dojave? Ili ko je pre 10 ili 15 godina skupljao političke poene i kako neko uopšte može da skuplja političke poene kad su u pitanju lažne dojave o postavljenim bombama?“

Protokol za škole, a šta je sa biračkim mestima?

„Večernje novosti“ su prenele da će protokol o postupanju u vrtićima i školama u slučaju dojava o postavljenim bombama biti proširen.

Prema preliminarnom dogovoru, policija bi trebalo da pregleda škole uveče posle završetka nastave ili rano ujutro pre početka radnog dana.

Kako se izbori održavaju za nekoliko dana, a neki su već povezali kampanju i lažne dojave, u javnosti je postavljeno pitanje šta će se desiti ako dojave stignu i na dan glasanja 17. decembra na neko od oko osam hiljada biračkih mesta?

Pročitajte još Otvoreno podmićivanje birača: Nekom brašno, a za najmlađe bicikl

Kandidatkinja na listi „Srbija protiv nasilja“ Jelena Jerinić rekla je za N1 da bi Republička izborna komisija u normalnoj zemlji već izašla sa protokolom šta treba raditi u takvoj situaciji.

„Ne postoji razlog da se glasanje prekine trajno, već da se produži u odnosu na to koliko prekid bude trajao“, navela je ona.

„Sigurna sam da SNS koji ima većinu i rukovodi RIK-om koristi ovu situaciju za neku vrstu dizanja panike i neku vrstu obeshrabrivanja birača, naročito onih koji glasaju za opoziciju“, smatra Jerinić.

Šta ako dođe do prekida?

U organizaciji Crta, koja će na izborima imati preko tri hiljade posmatrača, objašnjavaju za „Vreme“ šta se događa ako na biračkom mestu iz bilo kog razloga dođe do prekida glasanja:

“Ako prekid glasanja traje kraće od jednog sata, tada se glasanje nastavlja samo do 20 časova i prekid se ne nadoknađuje.

Ukoliko je prekid na biračkom mestu duži od sata, tada se glasanje produžava za onoliko koliko je prekid glasanja trajao. Na primer, ako je prekid trajao dva i po sata, glasanje će biti produženo za dva i po sata, odnosno do 22.30”

Ukoliko policija proceni da se glasanje ne može nastaviti – članovi i predsednik biračkog odbora su dužni da predaju izborni materijal lokalnoj izbornoj komisiji. Tada se glasanje na tom biračkom mestu ponavlja, navode u Crti.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na **www.vreme.com