Foto: FoNetPedeset i pet je godina Manakove kuće u kojoj je 2600 etnografskih predmeta velike kulturne vrednosti
Etnografski muzej u Beogradu obeležava 55 godina Manakove kuće Godišnjom izložbom radova tradicionalnih i umetničkih zanata.
Briga o Etnografskoj spomen-zbirci poznatog srpskog slikara Hristifora Crnilovića i jednog od retkih istraživača i kolekcionara folklornog nasleđa, smeštenoj u Manakovoj kući, poverena je Etnografskom muzeju u Beogradu i 17. novembra 1968. godine ozvaničena otvaranjem stalne postavke „Narodne nošnje i nakit centralnobalkanskog područja iz XIX i prvih decenija XX veka“.
U tom prostoru se priređuju izložbe i održavaju zanatske i kreativne radionice, škola filigrana, tradicionalnog veza i zlatoveza, tradicionalne i umetničke keramike, mozaika, kaligrafije, ručnog tkanja…
Foto: Promo Etnografski muzejManakova kuća je kulturno dobro od velikog značaja. Podignuta je oko 1830. godine na uglu današnjih ulica Gavrila Principa i Kraljevića Marka, u Savamali, predstavlja izuzetno redak primerak stambene istočnjačko-balkanske arhitekture u Beogradu.
Smatra se da Manakova kuća čuva najveću etnografsku spomen-zbirku, svojevrsni muzej. Osim 2600 predmeta velike kulturne vrednosti, Zbirka obuhvata i 1617 negativ ploča objekata snimljenih na terenu, više od 22.000 listova rukopisne građe, priručnu biblioteku sa više od 700 knjiga i časopisa, kolekciju seoskih i gradskih nošnji i nakita, pokućstvo, posuđe, drvorezbarene rozete sa cvetnim motivima, ćilime, alat, muzičke instrumente, pribore za pušenje, crkvene predmete, numizmatiku (rimski novac, novci vizantijskog cara Justinijana, srpskog cara Uroša, novac iz turskog perioda), arheološki materijal, staroslovensko oružje, srednjovekovni nakit (naušnica iz okoline Ohrida iz 14. veka, srpsko srednjovekovno srebrno prstenje, pečatni prsten sa rimskog nalazišta kod Čaglavice na Kosovu), antičku srebrnu masku sa lokaliteta kod Ohrida…
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Nenad Stefanović podneo je disciplinsku prijavu protiv Branka Stamenkovića, tvrdeći da je svojim javnim nastupima narušio ugled i poverenje u rad javnog tužilaštva. Među spornim izjavama je i ona koju je Stamenković dao nedeljniku „Vreme“, govoreći o „paratužilačkom sistemu“ u Beogradu
„Nijednom zaposlenom nisam dala otkaz ugovora o radu“, poručuje direktorka OŠ „20. oktobar“ Gordana Radojević u demantiju povodom teksta o roditeljima koji traže njenu ostavku. Tvrdi da su zaposleni odlazili na sopstveni zahtev ili im je istekao ugovor na određeno vreme.
Gradonačelnica Smedereva Jasmina Vojinović je uhapšena sa još dvoje gradskih funkcionera
BIA je odbacila navode Radara o kadrovskim promenama i dokumentaciji, nazvavši ih deo hibridnog napada na bezbednosni sistem. Agencija ističe da po zakonu ne obaveštava javnost o internim kadrovskim rešenjima.
Nalaz veštaka predstavlja novi dokaz u postupku koji se vodi povodom fizičkog sukoba Šapića i Mićić, koji se dogodio 28. septembra na Bežanijskoj kosi.
U trenutku kada su institucije Republike razorene, kada je Vučićeva hobotnica još uvek živa, kada su ljudi zgađeni nepravdom i smradom koji je esenesovski režim ostavio za sobom, mi imamo, što reče Makijaveli, samo građansku vrlinu kao pogonsko gorivo kojim se možemo vratiti na početak
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
Intervju: Branko Stamenković, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva
Crna slika i slom pravne države Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Osim o arhitekturi Balkana, beogradskom urbanizmu, Hristiforu Crniloviću i njegovoj zaostavštini, obnovljena Manakova kuća je priča i o nama i našem nasleđu
