„Vlasti u Beogradu više ne mogu da šalju srpske dinare na Kosovo“, piše ugledni švajcarski list „Noje cirher cajtung“, a prenosi Dojče vele (DW), podsećajući da je u sredu jedno vozilo sa novcem iz Srbije zaustavljeno na prelazu Jarinje.
„Time je Kosovo prvi put sprovelo novo pravilo koje ima dalekosežne posledice po srpsku manjinu u najmlađoj državi Evrope“, navodi list, te ta zabrana dinara nije jedini korak Vlade u Prištini kako bi „konačno na celoj državnoj teritoriji sprovodila suverene nadležnosti“.
„Početkom sedmice su kosovske snage bezbednosti u tri mesta koja naseljavaju Srbi zatvorile prostorije paralelnih srpskih opštinskih uprava“, navodi se u tekstu i dodaje da su u januaru zatvorene još četiri takve uprave.
Recipročne mere
Ocenjuje se da su u Prištini oduvek bili nezadovoljni što Beograd odbija da prizna državnost Kosova, ali da je Aljbin Kurti spremniji od svojih prethodnika „da uvodi recipročne mere protiv Srbije i da jednostrano dovodi stvari pred svršen čin“.
„Kurti ne mari za to što takvom politikom nervira svoje zapadne partnere“, piše ciriški list, podsećajući da je EU čak uvela i sankcije protiv Kosova.
„Kurti nema mnogo poverenja u proces dijaloga kojim rukovodi EU, a tek nema poverenja u predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji godinama sledi politiku otezanja“, navodi NZZ.
Piše da Kurti nije spreman na ustupke dok Beograd ne krene ka priznanju Kosova i da sa tim argumentom već više od deset godina odbija Zajednicu srpskih opština.
NZZ navodi da zapadne zemlje ne poriču Prištini pravo da sprovodi državnost, ali da kritikuju „prirodu mera, posebno kada one idu preko leđa srpske manjine“.
Vučić skreće pažnju
„Većina Srba na Kosovu nije prihvatila novu državu. Najnovije mere samo jačaju to odbijanje. Baš kao i stacioniranje isključivo albanofonih specijalnih jedinica u oblasti koju naseljava manjina“, piše list.
Takvo ponašanje, navodi NZZ, daje Srbiji izgovor da govori o „nasilnom proterivanju Srba sa Kosova“, što je bila i tema hitne sednice Saveta bezbednosti u četvrtak.
„To je providan manevar“, piše u tekstu. „Kao što i mnogi kosovski Srbi sami kažu, Beograd nije mnogo zainteresovan da se bavi nerešenim pitanjima. Srbija snosi veliku odgovornost za latentnu nestabilnost na Severu Kosova.“
To je, piše NZZ, potvrdio i sukob u Banjskoj prošle godine. Ocenjuje se da Kosovo služi Vučiću kako bi „skrenuo pažnju sa kritika unutar zemlje i spolja“, posebno nakon spornih decembarskih izbora.
List citira iz jedne analize Međunarodne krizne grupe koja je navela da nema rešenja ukoliko kosovska borba za puni suverenitet ide o trošku srpske manjine. Naveli su da je potrebna „demilitarizacija“ policije u srpskim oblastima kao i priznanje da srpske ustanove na Kosovu imaju veliki značaj za srpsku zajednicu.
Jer, kako NZZ prenosi stav Međunarodne krizne grupe, na kosovskom tržištu rada, u obrazovnom i zdravstvenom sistemu nema pravih alternativa za Srbe.
