Prema saopštenju iz kabineta kosovskog premijera Aljbina Kurtija on je prilikom posete SAD tražio da se privremeni vojni kamp “Bondstil” kod Uroševca pretvori u stalnu vojnu bazu SAD na Kosovu zbog “pretnji po region” do kojih može doći u slučaju saveza Srbije i Rusije.
Kurti je tražio i da se demilitarizuje kopneni pojas granice Kosova sa Srbijom, prostor koji se u Srbiji naziva “kopnena zona bezbednosti”, jer je, kako je navedeno u saopštenju Beograd uspostavio „48 ofanzivnih operativnih baza”.
Iako je u javnosti neretko posmatrana kao klasična vojna baza SAD na Kosovu, “Bondstil” je formano privremeni kamp osnovan nakon usvajanja Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih Nacija 1999. godine. Kamp je sedište KFOR-a, koji, opet formalno, finkcioniše na osnovu mandata UN.
KFOR je pod komandom NATO-a pa su u njemu osim Amerikanaca i pripadnici drugih zemalja. Svojevremeno je bilo i vojnika iz država koje nisu deo saveza, ali su oni smanjenjem kapaciteta misije uglavnom napustili Kosovo.
Krajem marta 2011. godine je tadašnji američki ambasador u Prištini Kristofer Del najavio da bi zbog financijskih troškova uskoro moglo doći do zatvaranja baze. Već početkom aprila demantovao ga je komandant KFOR-a rečima „da će baza postojati dok god traje američka misija na Kosovu“. A ona će trajati u najmanju ruku dok Srbija ne prizna nezavisnost Kosova.
KFOR je vremenom menjao svoju misiju. Kako Kosovo nema sopstvene oružane snage, Kosovske bezbednosne snage funkcionišu u okviru KFOR-a, one učestvuju u međonarodnim vojnim misijama i trebalo bi, prema planovima Prištine, da se transformišu u „modernu vojsku“. Beograd u tome prepoznaje opasnost po bezbednost regiona i grubo kršenje rezolucije UN o Kosovu.
Neposredno nakon okončanja sukoba na Kosovu KFOR je brojao nekoliko desetina hiljada ljudi, danas je stacionirano oko 3.500 vojnika. Pored njih na Kosovu je i civilna misija UN-a, UNMIK. KFOR pokušava da prenese što više ovlašćenja na njih, ali i na kosovsku policiju.
Srbija je početkom ove godine povećala broj pripadnika policije u kopnenoj zoni bezbednosti na jugu Srbije koju obezbeđuje žandarmerija. Mnistarstvo unutrašnjih poslova je kao razlog navelo sve češće upade sa Kosova sa ciljem legalne seče šuma.
F.M.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com