„Kulturni Cerak“ je jedinstvena pojava u Beogradu. To je udruženje građana, neprofitna organizacija, osnovana radi očuvanja i unapređenja kulturnog identiteta naselja Cerak Vinogradi, koje uživa status kulturnog dobra Republike Srbije kao arhitektonsko – urbanistička celina.
„Kulturni Cerak“ su osnovali mladi ljudi različitih profesija (arhitektura, istorija umetnosti, gluma), rade kao mali tim, a sve uz podršku volontera-komšija. Tesno sarađuju sa koautorkom naselja, arhitektom Milenijom Marušić (uz Darka Marušića).
Aktivnost tima ima tri segmenta: čuvanje ovog kulturnog dobra, organizovanje programa kako bi povezali stanovnike ovog naselja, i brendiranje naselja.
Prema rečima Olivere Gaborov Lazić, iz tima arhitekata udruženja (sa Tamarom Nikolić i Nađom Vujović), kao najveću njihovu akcija u očuvanje autentičnosti ovog kulturnog spomenika, trebalo bi izdvojiti „sprečavanje usvajanja plana detaljne regulacije (PDR) komercijalne zone između Jablaničke ulice i ulice Vinogradski venac, čime je na teritoriji našeg naselja, između dva vrtića, sprečena mogućnost izgradnje 108 000m2, visokih stambeno – komercijalnih objekata, kao i mogućnost izgradnje fabrike za preradu komunalnog otpada.“
Njihova inicijativa, kaže Olivera Gaborov Lazić, za usklađivanje namena planiranih PDR koji je tada bio već u postupku izrade, sa stvarnim potrebama stanovnika naselja, kasnije je postala sastavni deo PDR usvojenog 2021.godine.
„Usvojeno rešenje podrazumeva izgradnju sportske hale, otvorenog i zatvorenog bazena i multifunkcionalnog centra sa bioskopskim i pozorišnim salama, što je u potpunosti u skladu sa prvobitnom idejom autora naselja. Izborili smo se da sva tri urbanistička projekta na osnovu kojih je osmišljen poduhvat Cerak Vinogradi, budu vraćeni na snagu.“
Primeri za drugi segment njihove aktivnosti su piknik, izložba radova studenata master studija sa Arhitektonskog fakulteta Beogradskog univerziteta i dva bazara na otvorenom pod nazivom „Ce Market“.
„Naš ’Ce Market’ je mesto susreta različitih generacija, ambijent poput nekadašnjih tržnica na kome lokalne zanatlije mogu da predstave svoje proizvode. Prateći sadržaji su po pravilu, dečiji i humanitarni programi. Pre svakog našeg događaja, organizujemo akciju čišćenja tog dela naselja na kojem će se događaj odigrati.“
Ono što ovo naselje razlikuje od drugih su Centri susedstava. Izvorno, onako kako se Cerak Vinograde projektovali Marušići, Centri susedstava su predstavljali zajedničke delove zgrada izgrađene u prizemljima ili kao posebni objekti ili kao aneksi, koji su pripadali svim vlasnicima stanova. Korišćeni su za razne kulturne i dodatne aktivnosti, a stanari su tu često organizovali svoje privatne proslave.
Danas su ovi prostori uzurpiran ili napušten i devastirani. Takođe, ističe Olivera Gaborov Lazić, „prostori koji su nekada bili predviđeni za baletsku školu, omladinski klub, klub penzionera, salu za izložbe, salu za skupove… danas su, u suprotnosti sa propisanim merama zaštite ovog kulturnog dobra, pretvoreni u stanove ili se uopšte ne koriste, a njihove prazne prostorije su neuređene i potpuno ruinirane.“
Ponovićemo, naselje CerakVinogradi je kulturno dobro.
Tim „Kulturni Cerak“ pokušava da nađe rešenje kako da se ovi prostori vrate vlasnicima stanova, ako ne kao svojina, onda bar na korišćenje u skladu sa namenama koje ovo naselje čine jedinstvenim i različitim od svih drugih naselja u zemlji.
„Da bi razvaljeni i devastirani poslovni prostori i centri susedstava u prizemljima stambenih zgrada ponovo bili uredni i u funkciji, potrebno je da nadležne službe izricanjem mera i ako treba kažnjavanjem, nateraju vlasnike tih devastiranih prostora da ih dovedu u uredno stanje i da ih privedu nameni.“
Sa opštinom vrlo često komuniciraju ,napominje Olivera Gaborov Lazić. „ali sve uglavnom ostaje samo na lepim rečima i najminimalnijim mogućim ustupcima. Učestvovali smo u konkursima za sufinansiranje projekata iz oblasti sporta i omladine i iz oblasti kulture pred resornim sekretarijatima gradske uprave, ali naši projekti nisu prepoznati kao vredni pažnje.“
Zapravo, kaže Olivera Lazić, „od opštinske i gradske uprave, nadležnih javnih i javno komunalnih preduzeća očekujemo samo da rade svoj posao koji se odnosi na održavanje i brigu o naselju. Sa JKP Zelenilo imamo korektnu saradnju priliko akcija čišćenja koje organizujemo.
U „Kulturnom Ceraku“ smatraju da bi rešenje bilo u osnivanju „javnog preduzeća, kao što ga imaju Kalemegdan i Ada Ciganlija“, kaže Olivera Gaborov Lazić.
Dodaje da „nije zgoreg podsetiti na činjenicu da se naselje Cerak Vinogradi prostire na 92 ha površine i da ima veliki procenat površina pod zelenilom, sa stazama koje su u funkciji zelenila. Spornom podelom nadležnosti u pogledu čišćenja i održavanja naselja, došli smo do trenutne, nezadovoljavajuće situacije. Manjak ljudstva koje radi na terenu je očigledan već godinama u nazad. Našim akcijama čišćenja pokušavamo bar malo da ublažimo loše stanje na terenu.“
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
