Mađarska je saopštila da je prethodne nedelje više od 5000 migranata uhvaćeno u ilegalnom prelasku granice. Po standardnoj proceduri koja važi već godinama, svi uhvaćeni ilegalni migranti dovedeni su do granice Srbije i vraćeni u našu zemlju
U senci izbegličke krize zbog rata u Ukrajini gotovo da više nema vesti o izbeglicama i migrantima iz azijskih i afričkih zemalja koji pokušavaju da se domognu Evropske unije, ali to ne znači da je taj egzodus prestao.
Mađarska je saopštila da je prethodne nedelje više od 5.000 migranata uhvaćeno u ilegalnom prelasku granice. Od toga, u pograničnom pojasu su nađene 3.033 osobe, a kod ograde na mađarsko-srpskoj granici su mađarska vojska i policija sprečile 2.108 migranata da uđu ilegalno u zemlju.
Spisak država iz kojih dolaze uhvaćeni migranti i izbeglice je već više od decenije nepromenjen – Sirija, Somalija, Irak, Avganistan, Bangladeš, Maroko, Palestina, Indija, Turska…
Po standardnoj proceduri koja važi već godinama, svi uhvaćeni ilegalni migranti dovedeni su do granice Srbije i vraćeni u našu zemlju.
Mađarska je saopštila i da su juče uhapšene četiri osobe koje se sumnjiče da su se bavile krijumčarenjem i trgovinom ljudima. To je još jedan pokazatelj da ova izbeglička kriza nije prestala – slične vesti svakodnevno se nalaze u „crnim hronikama“ medija, a u Mađarskoj se često hapse državljani Srbije uhvaćeni u krijumčarenju ljudi u automobilima ili kombijima. Samo u prošloj, 2021. godini, u Mađarskoj su zbog toga privedena čak 203 državljanina Srbije
Iako je u Mađarskoj za trgovinu ljudima minimalna zaprećena kazna zatvora od jedne do pet godina, a za organizatore od pet do petnaest godina, ova kriminalna aktivnost ne prestaje, pre svega zato što je reč o veoma unosnom poslu. Interpol i Europol tvrde da organizovane kriminalne grupe godišnje zarađuju i nekoliko milijardi evra od krijumčarenja ljudi, a u tu vrstu kriminala lako se uključuju i stanovnici država kroz koje prolaze krijumčarske rute, poput Srbije. Razlog je dobra zarada za naizgled lak i kratak posao, poput prevoza ljudi od Mađarske do Austrije.
M.T./RTS
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Posle odluke o premeštanju tri departmana sa Filozofskog fakulteta u Nišu, studenti i profesori upozoravaju na posledice po sistem visokog obrazovanja
Ljudi koji ne bistre politiku samo po kafanama nego se i klade vide dobre šanse da do kraja godine imamo utanačene parlamentarne izbore. Izleda da i oni veruju predsedniku Vučiću
Sada i zvanično - Brent Sadler novi je direktor N1 televizije pošto su podaci promenjeni u Agenciji za privredne registre
Kako su studenti pokazali da mogu da se suprotstave? Šta su pokazali nedavni lokalni izbori i kuda dalje? To je naslovna tema dvobroja „Vremena”
Biro za društvena istraživanja (BIRODI) uputio je poziv nadležnim institucijama da ispitaju da li javni nastupi predsednika Ustavnog suda Vladana Petrova predstavljaju kampanju za njegovu eventualnu kandidaturu za predsednika Srbije
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
