Kolike su kazne za širenje lažnih informacija na društvenim mrežama?

Na društvenim mrežama kružila je objava da nepoznata lica koristeći crni kombi pokušavaju da otmu decu nudeći im bombone. Tvrdnja je potekla od maloletnog dečaka, koji je prvobitno podelio ovu vest na društvenim mrežama, a kasnije sa zabrinutim roditeljima, prijavio slulčaj u policijskoj stanici. 

Nakon ispitivanja, policijski službenici su utvrdili da je dečak sve izmislio kako bi izbegao kontrolnu vežbu u školi. 

“Molimo građane da na društvenim mrežama ne šire neproverene informacije jer to izaziva paniku i uzmemirenost mnogih roditelja, već da ako imaju bilo kakvu informaciju o nekom krivičnom delu da se jave u najbližu policijsku stanicu ili pozovu na 192.

Dodajemo da su, nakon što je policiji u Mirijevu jedanaestogodišnji dečak u pratnji roditelja prijavio ‘da su ga napali ljudi iz crnog kombija’, policijski službenici nakon razgovora utvrdili da je maloletnik sve izmislio kako ne bi otišao na kontrolnu vežbu, što je i priznao. Takođe, ideju da tako nešto izmisli dobio je nakon što je video lažne vesti o crnom kombiju”, navodi se u usaopštenju MUP-a.

Za širenje lažnih vesti i do pet godina zatvrora

MUP je podsetio da je iznošenje i prenošenje lažnih vesti ili tvrdnji krivično delo „izazivanje panike i nereda“. Neretko to rade i odrasli, pa je deci posebno teško objasniti da je laganje svake vrste – opasno.

Ovo krivično delo čini onaj ko iznošenjem ili pronošenjem lažnih vesti ili tvrđenja izazove paniku, ili teže narušavanje javnog reda ili mira, ili osujeti ili značajnije omete sprovođenje odluka i mera državnih organa ili organizacija koje vrše javna ovlašćenja. 

Za ovo krivično delo je propisana kazna zatvora od tri meseca do tri godine i novčana kazna, a ukoliko je krivično delo učinjeno putem sredstava javnog informisanja ili sličnih sredstava ili na javnom skupu zaprećena je kazna zatvora od šest meseci do pet godina.

Digitalno nasilje nedovoljno definisano

Najnoviji trend digitalnog nasilja u protekle tri nedelje jeste pravljenje lažnih profila. Po pravilu, to čini neko iz najbližeg okruženja, piše RTS. Tako je u Novom Pazaru zabeležen slučaj gde je jednoj devojčici, sa lažnog profila, najbolja drugarica slala zastrašujuće poruke, pominjući čak i masakr u OŠ „Vladislav Ribnikar“, a potom smatrajući da je sve bila šala.

Digitalno nasilje podrazumeva pretnje, uznemiravanje, ucenjivanje, zloupotrebljavanje tuđih ličnih podataka i/ili fotografija, sajberbuling, pravljenje i korišćenje lažnih profila, seksualno zlostavljanje putem interneta, dečju pornografiju, govor mržnje, kao i različite prevare putem interneta.

Iako je u većoj meri rasprostranjeno među mlađim generacijama, čest je slučaj da odrasle osobe vrše nasilje nad maloletnim licima. 

Z.S/RTS

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com