Nehajući za primedbe opozicije stranke na vlasti sa novim pridošlicama zahuktavaju kampanju za ponovljene beogradske izbore koji će se održati 2. juna. Njihova koalicija se zove „Aleksandar Vučić - Beograd sutra" i danas je počele da sakuplja potpise. Opozicija za to vreme svoje javne aktivnosti svodi na uopštena saopštenja i izjave
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potpisao je danas u Zemunu izjavu podrške listi za beogradske izbore koja se zove „Aleksandar Vučić – Beograd sutra“.
Izjave su potpisali i lideri koalicionih partnera Srpske napredne stranke Ivica Dačić u ime Socijalističke partije Srbije i Milica Đurđević Stamenkovski u ime Zavetnika.
Vučić je tom prilikom rekao da je predlog opozicije o bojkotu izbora „cirkus“, da najnovija koalicija formirana za najnovije izbore koja ponovo nosi njegovo ime neće učestvovati u tom „cirkusu“, te da je, doduše, potrebno da se radi sa evropskom posmatračkom misijom ODIHR i da će vlast učiniti sve da ispuni njihove preporuke za izbore, ali da su optužbe opozicije da se manipulisalo biračkim spiskovima „bajka za malu decu“.
On smatra da opozicija raznim optužbama uvek samo traži opravdanje za svoj poraz.
Neka se oni samo bune, poručio je predsednik države i član SNS-a, a oni, SNS sa svim satelitima u svojoj orbiti, će da nastave sa „razvojnim programom“. Koliko su „uspešni pokazuje da su „Beograd danas i pre 10 godina nebo i zemlja. Od IKEA do Džejmija Olivera“.
Vučić je istakao da je vlast na zahtev opozicije pomerila beogradske izbore za 2. jun, a oni su onda zatražili da se u svim opštinama održe istovremeno na jesen, pa se kanda zapitao hoće li opozicija sutra reći „nećemo u oktobru, nego u decembru“.
Šta znači „bojkot“, a šta „aktivan bojkot“
Dok su aktivisti SNS-a još pre nego što je predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić raspisala ponovljene beogradske izbore za 2. jun počeli da obijaju pragove i dele građanima stranačke poklone, pojedini opozicioni lideri se i dalje nadaju dogovoru sa vlašću u poslednjem trenutku o tome da se i ostatak lokalnih izbora održi istovremeno sa beogradskim izborima (zahtev na kojem su pregovori propali), neki drugi govore u bojkotu, a treći o „aktivnom“ bojkotu.
Kao minimum minimuma, da bi uopšte izašla na ponovljene beogradske i ostatak lokalnih izbora, opozicija je tražila da se, pod jedan, formira nezavisna mešovita komisija sa izvršnim ovlašćenjima da izvrši reviziju biračkih spiskova; da, pod dva, u informativnom programu Javnog servisa njeni predstavnici budu ravnopravno zastupljeni; da se, pod tri, beogradski i svi preostali lokalni izbori održe istog dana, što bi trebalo da garantuje da se birači 2. juna iz drugih sredina neće po potrebi liste koja je danas ozvaničila ime „Aleksandar Vučić – Beograd sutra“ prebacivati da glasaju u Beogradu.
Od kako su pregovori o tome propali, vladajuće partije sa pridošlicama na čelu sa Vučićem zahuktavaju kampanju za beogradske izbore, a opozicioni lideri svoje javne aktivnosti svode na saopštenja, izjave i gostovanja na televizijama N1 i Nova S.
Manje od dva meseca do održavanja beogradskih izbora još uvek se čeka da koalicije Srbija protiv nasilja i NADA Beograđanima razjasne šta znači „bojkot“, a šta „aktivan bojkot“ izbora, pre svega da li „aktivan“ bojkot negde podrazumeva i „aktivan“ angažman građana.
Nakon odlučnih izjava da su jedinstveni u tome da spreče održavanje i ponovljenih beogradskih i redovnih lokalnih izbora pod istim uslovima kakvi su bili na izborima 17. decembra, opozicija ponovo deluje kao da ne zna šta da radi i gubi vreme koje ističe.
Pritom nada da će Vučić ipak u poslednjem trenutku spojiti lokalne sa beogradskim izborima – kao rok nakon koga ističe svaka zakonska mogućnost za to navodi se 18. april – deluje prilično neutemeljeno. Čekajući na njegove poteze, opozicija ponovo strankama na vlasti prepušta inicijativu.
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Skupština Srbije usvojila je izmene pet pravosudnih zakona koje su ponovo upućene u proceduru nakon što su prvobitna rešenja iz januara razmotrena i usaglašena sa preporukama Venecijanska komisija. Poslanici su istovremeno izglasali i više zakona iz oblasti zdravstva, stambene politike, energetike i međunarodnih finansijskih sporazuma
Nakon što je Visoki krivični sud Hrvatske potvrdio presudu Branimiru Glavašu za ratne zločine nad osječkim Srbima, predsednik Zoran Milanović doneo je odluku o oduzimanju svih ranije vraćenih odlikovanja i generalskog čina. Branimir Glavaš nakon ove odluke Milanovića objavio: „Sada ću u svečanim prilikama nositi tatina odličja kojim ga je odlikovao poglavnik NDH, dr Ante Pavelić"
Koje sve neprijatne teme vlast zatrpava histeričnom aktuelizacijom priče o koriščenju zvučnog oružja na protestu u Srbiji marta prošle godine i kud sve ovo vodi, pitaju se Božo Prelević, predsednik Bodrožić i Filip Švarm u novoj epizodi podkasta "Ova situacija"
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
