Od kraja rata most na Ibru bio je pod nadzorom Kfora jer je bio poznat po etničkim sukobima.
Misija NATO na Kosovu (Kfor) saopštila je danas da je počela postepeno povlačenje stalnog prisustva sa glavnog mosta u Kosovskoj Mitrovici, koji razdvaja grad na dva dela.
„U skladu sa poboljšanjem bezbednosne situacije na Kosovu, ovo je deo procesa optimizacije rasporeda i prisustva Kfora. Proces će biti postepen i zasnovan na uslovima na terenu, a odvija se u bliskoj koordinaciji sa svim relevantnim akterima, uključujući predstavnike institucija na Kosovu i međunarodnih organizacija, kao i predstavnike Kosovske policije i Euleksa“, navedeno je u odgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Dodaje se da je načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general Milan Mojsilović takođe redovno informisan.
„Naše osoblje je adekvatno raspoređeno i spremno da odgovori na sve relevantne događaje, u skladu sa dugogodišnjim mandatom Kfora koji proizlazi iz Ujedinjenih nacija. Kfor će zadržati vidljivo prisustvo u južnom i severnom delu Mitrovice, kao i na severu Kosova, nastavljajući da doprinosi održavanju bezbednog i sigurnog okruženja za sve zajednice“, navela je misija.
Misija NATO na Kosovu prethodno je saopštila i da je počela „postepenu integraciju Kosovske policije u bezbednosnu arhitekturu Kfora u manastiru Visoki Dečani“.
Kosovska Mitrovica je posle sukoba 1999. godine podeljena na severni deo sa srpskom većinom i južni u kome su većina Albanci, a danas su to dve odvojene opštine.
Od kraja rata most na Ibru bio je pod nadzorom Kfora jer je bio poznat po etničkim sukobima, navodi RSE.
Predsednik skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Milovan Drecun ocenio je da bi smanjenje broja pripadnika Kfora i prenos dela mandata na kosovske institucije bilo opasno za srpski narod.
Komentarišući najave da će deo obezbeđivanja manastira Visoki Dečani i kontrole mosta na Ibru biti prepušteno kosovskim institucijama, Drecun je za Radio Beograd rekao da je to pogrešan korak Kfora, koji odgovara Prištini, podiže bezbednosni rizik za Srbe i nije u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
On je dodao da se Kfor pod komandom turskog generala ponaša veoma pristrasno i da preduzima aktivnosti koje Priština od njega traži.
Drecun je naglasio da Kfor mora biti prva i jedina snaga koja će obezbediti sigurno okruženje za Srbe, ali da je na severu, gde je Kfor intenzivno prisutan, u prethodnih pet godina 18 odsto manje Srba.
Izvor: FoNet
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
U saradnji sa izraelskom kompanijom, Srbija je otvorila fabriku za sklapanje dronova u beogradskom naselju Makiš. Za jednog od direktora je postavljen poznati izraelski advokat Zion Amir, koji zastupa i premijera Izraela Benjamina Netanjahua, otkriva BIRN
Aleksandar Vučić izjavio je da „ima još stvari koje mora da izbaci“ iz Predsedništva
Na skupu Saveza ekoloških organizacija u Beogradu podignuta crvena linija odbrane životne sredine i zdravlja građana. Zahteva se moratorijum na sve ugovore koje je država zaključila u vezi sa istraživanjem i rudarenjem
Dragan Đilas iz koalicije „Evropska Srbija“ rekao da su predali 10.250 proverenih i valjanih potpisa, i da na izbore ne izlaze kao protivnici studentske liste, već aktuelne vlasti
Studenti su proterani sa Dušanovačke pijace, dok su bicikliste na desetodnevnoj turi kroz Srbiju „Čuvari Ustava“, građani dočekivali sa radošću i aplauzima
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Prvi na Studentskoj listi Ilija Srdanović bi oberučke trebalo da prihvati poziv na TV duel Aleksandra Vučića, prvog na listi Ujedinjena Srbija. Naravno, pod određenim uslovima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
