Samo 18 odsto građana još uvek ima poverenja u Katastar. Uz takvo nepoverenje iskazan je i plebiscitarni zahtev da se nešto obavezno i hitno učini u sistemskom, organizacionom i kadrovskom smislu, kako bi se vratio ugled i podiglo poverenje u instituciju u kojoj su pohranjeni dokazi o svačijoj (ličnoj, korporativnoj, javnoj) imovini, piše Miša Brkić u „Danasu“.
Katastar je ”na stisnutim usnama” mnogih klijenata. Savez za imovinu i investicije Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), koji čine predstavnici poslovnih krugova, založio se pre neki dan za brži upis nepokretnosti po zahtevima koji se ne rešavaju zbog nedostataka u dokumentaciji.
Brkić podseća da se poverenica za zaštitu ravnopravnosti, posle brojnih primedbi građana na diskriminaciju u radu Katastra, obratila proletos Ustavnom sudu sa zahtevom za ocenu ustavnosti pojedinih članova Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture.
Savet stranih investitora (FIC) u poslednjoj Beloj knjizi ocenio je sa 1,82 (manje od određenog napretka a više od nikakvog napretka) od moguća 3,0 poena reforme u oblasti nepokretnosti i katastra, precizira Brkić.
Izvor: FoNet