Jens Stoltenberg: Jačanje podrške NATO-a Bosni i Hercegovini

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je da će ministri odbrane članica alijanse na predstojećem sastanku razgovarati o načinima jačanja konkretne podrške Bosni i Hercegovini, Gruziji i Moldaviji koje su suočene sa „ruskom pretnjom“.

Nije precizirao u čemu će se podrška NATO-a ovim zemljama sastojati, ali je jasno da se Republika Srpska na čelu sa Miloradom Dodikom posmatra kao isposava Vladimira Putina na Balkanu. Blok patriotskih stranaka u Srbiji koji se zalaže za odbijanje francusko-nemačkog plana za Kosovo i okretanje leđa Evropskoj uniji, svako popuštanje oko Kosova vidi samo kao korak ka „ukidanju“ Republike Srpske, tj. Kosovo, RS i sankcije Rusije vide kao deo istog paketa pritisaka Zapad.

Rekao je tom prilikom i da pomoć u municiji, gorivu i rezervnim delovima mora stići u Ukrajinu pre nego što Rusija preuzme inicijativu na bojištu.

„Brzina će spasiti živote. Ako ruski predsednik Vladimir Putin pobedi u Ukrajini, poruka drugim autoritarnim režimima bi bila da se upotreba sile nagrađuje, što bi svet učinilo opasnijim, a sve nas ranjivijim“, izjavio je Stoltenberg.

Pozdravio je najavu članica NATO-a o slanju tenkova i teškog oružja u Ukrajinu, kao i daće obučavati ukrajinske vojnike.

„Rat u Ukrajini zahteva ogromne količijne municije i prazni zalihe NATO-a. Nivo potrošnje ukrajinske municije je mnogostruko većii nego naš nivo proizvodnje, što izlaže pritisku našu odbrambenu industriju“, rekao je Stoltenberg.

Precizirao je da je vreme čekanja na municiju velikog kalibra povećano sa 12 na 28 meseci, što znači da bi današnje porudžbine bile isporučene dve i po godine kasnije, pa je zato je potrebno povećati proizvodnju i investirati u produkcione kapacitete.

J.H./FoNet

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com