Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula ponovo je naglasio da Beograd odbija da uvede sankcije Rusiji. Ne spominje pritom da srpsko oružje stiže do ukrajinske vojske
Novi izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula kaže da će odluka Evropske unije o otvaranju novog klastera u pregovorima sa Srbijom pokazati da li u EU preovlađuju interesi pojedinih država ili principijelnost. Ne isključuje da Srbija uprkos svemu, uprkos odbijanju Beograda da uvede sankcije Rusiji – makar formalno i posle preko dve godine – konačno napravi iskorak u pravcu Brisela, piše 021.
Nova runda pregovora i klastera
Tu pogotovo treba imati u vidu da Mađarska predsedava Uniji do kraja godine i da u Briselu – makar retorički – prevladava pozitivan stav prema politici proširenja.
„Postoje ideje da se u sklopu vraćanja dinamike u politiku proširenja, otvaranja klastera s Albanijom i odobravanja nacionalnih agendi u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan, pruži prilika za nastavak pregovora i onima koji već duže vremena stagniraju. Međutim, postoje i otpori takvim predlozima. Treba videti šta će prevladati – interesi nekih država članica ili principijelnost“, kazao je Picula koji je u EP predstavnik Socijaldemokratske partije Hrvatske.
Na zajedničkoj konferenciji za medije sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen u Beogradu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić u petak je izrazio nadu da će EU u decembru otvoriti klaster tri u pregovorima sa Srbijom.
Upitan o razlozima zbog kojih EU toleriše Srbiji održavanje dobrih odnosa i sa Rusijom i sa zapadnim zemljama, bivši ministar spoljnih poslova Krvatskle Picula je objasnio da Brisel po pravilu ne ulazi u konflikte bez veoma jakih razloga, a da se srpsko neuvođenje sankcija Rudsiji, tema koju su gotovo svi u EU zaboravili, u poslednje vreme podgreva.
Slanje oružja Ukrajini
Zaboravio je Picula, doduše, na jednu važnu stvar – tvrdnje o izvozu srpskog oružja u Ukrajinu.
Sporadične i delimične informacije o tome da oružje proizvedeno u Srbiji koriste ukrajinske snage potvrđene su izveštajem Pentagona u kojem se navodi da se Srbija složila da naoružava Ukrajinu.
Vest je odjeknula 12. aprila 2023. godine, kada je Rojters objavio da je Srbija pristala da isporuči oružje Kijevu ili ga je već poslala.
Rojters je informaciju objavio na osnovu uvida u poverljiv dokument Pentagona koji je deo desetina poverljivih dokumenata objavljenih na internetu poslednjih nedelja.
Mediji navode da bi to moglo da bude najozbiljnije odavanje američkih tajni poslednjih godina. Rojters nije mogao nezavisno da potvrdi autentičnost dokumenta.
Zvaničnici Pentagona naveli su da postoji mogućnost da su pojedini dokumenti „izmenjeni“, pisao je BBC.
Pod naslovom „Evropa – Odgovor na tekući sukob Rusije i Ukrajine“, dokument u obliku grafikona navodi „procenjene stavove“ 38 evropskih vlada kao odgovor na ukrajinske zahteve za vojnu pomoć.
Grafikon je naveo da je Srbija odbila da pruži obuku ukrajinskim snagama, ali se obavezala da će poslati ubojitu pomoć ili ju je već isporučila. Takođe i da Srbija ima političku volju i vojnu sposobnost da u budućnosti obezbedi oružje Ukrajini.
Ovaj postupak otvorio je vrata novoj opciji, da Srbija, uprkos više puta iskazanim proruskim tendencijama, po pitanju rata nije stoprocentno neutralna.
Vlasti negirale izvoz oružja
Demantiji su odmah krenuli da se nižu. Tadašnji ministar odbrane Miloš Vučević izjavio je da „Srbija nije prodavala, niti će, oružje ukrajinskoj niti ruskoj strani, niti zemljama u okruženju tog konflikta“.
„Nekome je očigledno cilj da destabilizuje našu zemlju i da je uvuče u konflikt u kome nećemo da učestvujemo“, naveo je Vučević u pisanoj izjavi 12. aprila.
Vučević, međutim, nije isključio mogućnost da se neko oružje, kako je naveo, na „nekakav volšeban način“, nađe i na teritoriji konflikta.
Sličan odgovor je stigao i iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije. Prvi potpredsednik Vlade i šef diplomatije Ivica Dačić je u pisanoj izjavi ponovio da od početka ruske invazije na Ukrajinu iz Srbije nije izvezeno oružje ni jednoj od strana u sukobu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obavestio je javnost nakon invazije na Ukrajinu u februaru 2022. da Srbija neće izvoziti oružje nijednoj od strana u sukobu.
Izvor:021.rs
Dok prosvetni radnici ove nedelje odlučuju šta će dalje, ministarka prosvete Slavica Đukić-Dejanović ispovedila je na televiziji da je predsednik Aleksandar Vučić s pravom bio ljut na nju
Izjava poslanika SNS Vladimira Đukanovića da je „dete vlasništvo države do punoletstva“ kosi sa svim domaćim i međunarodnim pravnim aktima i konvencijama o pravima deteta, saopštila je Unija studenata socijalnog rada Fakulteta političkih nauka
Inicijativa za opstanak poljoprivrednika organizovala je kuvanje gulaša za studente u blokadi novosadskih fakulteta
Kada se dogodilo masovno ubistvo u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ „cela Hrvatska je bila uz nas“ i „mi moramo biti uz Hrvatsku, porodicu ubijenog dečaka, porodice povređenih i njihove učiteljice“, navedno je u pozivu
„Ja sam rodonačlenik ovog projekta“, bio je poslovično skroman predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
