Izložba „Večito: Sto godina od rođenja arhitekte Bogdana Bogdanovića“ biće otvorena u sredu, 21. septembra u Galeriji Atrijum u Biblioteci grada Beograda.
Izložbu su organizovali Centar za graditeljsko nasleđe „VAM“ i Biblioteke grada Beograda.
„Bogdan Bogdanović bio je arhitekta, ali nema nijedne zgrade koju je projektovao, a kojoj bismo mogli da se divimo. Predavao je urbanizam, ali nije podigao nijedno naselje, kroz koje bismo mogli da se šetamo. Možda je zbog toga naslov jedne njegove knjige Ukleti neimar. Bio je gradonačelnik, ali nije umeo da potpiše ček, čak ni da koristi kreditne kartice. Voleo je život, veseo, duhovit, često smo se tresli od smeha u njegovom društvu, ali ostvario se nadgrobnim spomenicama u susretu sa smrću. Bogdan Bogdanović je bio protivrečnost na dve noge“, pisao je Ivan Ivanji u tekstu „Pesnik zelene kutije i ukleti neimar“
„Grad za njega nije pre svega arhitektonski, nego kulturni, moralni, mitskim simbolima bremeniti pojam. Rat nastaje kad selo krene da ruši grad. Bogdanova sudbina bila je da gradi za mrtve, za žive da crta i piše. Svoje koncepcije nije ostvarivao opekama, betonom, čelikom, staklom, mramorom, drvetom, nego papirom – skicama i knjigama, vazduhom – rečima. Ali kamen je voleo. Razgovarao je sa kamenjem pre nego što bi ga ugradio u nešto, čega pre toga nije bilo“, napisao je o Bogdanu Bogdanoviću Milan Milošević u tekstu „Graditelj užasnut nad delima gradorušitelja“.
I dalje: „Sagradio je više od dvadeset spomenika i memorijalnih centara. Neki su srušeni u toku nesrećnih ratova u našim – njegovim – krajevima. Najpoznatiji je ostao čitav, iako je bio najosetljiviji, najranjiviji onako čudno tankom drškom visoko uzdignuti cvet koji svoju senku baca na tužnu zemlju na kojoj je stajao koncentracioni logor Jasenovac.
Bogdan Bogdanović je bio je urbanista, filozof, humanista i poslednje sećanje na njega je sećanje na graditelja gradova užasnutog nad delima gradorušitelja i nad nedoučenosti novih ideologa. Bila je to smutna 1992…
Mogu posvedočiti da je pripadao onim malobrojnim ljudima u našoj sredini koji su nekoliko godina pre toga ne samo naslućivali dolazeću katastrofu, već i o tome upečatljivo govorili. U vreme tzv. događanja naroda i diferencijacije 1987. i 1988. jedno njegovo otvoreno pismo, koje će posle prerasti u knjigu ‚Mrtvouzice – mentalne zamke staljinizma‘, upozoravalo je na šamansku retoriku koja najavljuje jednu opasnu piromansku pošast. Glas Bogdana Bogdanovića je čini se bio najupečatljiviji među glasovima tadašnjih pacifista“.
Bogdan Bogdanović je rođen 1922. godine u Beogradu, a umro je 2010. u Beču. Diplomirao je Arhitektonski fakultet 1950. godine, a od 1970. do 1972. godine bio je dekan tog fakulteta. Dobitnik je više nagrada među kojima i Oktobarske nagrade grada Beograda za Spomenik u Jasenovcu 1966. godine. Bogdanović je bio gradonačelnik Beograda od 1982. do 1986. godine. Početkom 90-ih emigrirao je u Beč.
A.I./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
