Foto: AP Photo/Francisco Seco
Na današnjim predsedničkim i parlamentarnim izborima u Turskoj očekuje se rekordna izlaznost, čak 85 odsto. Sve ankete na predsedničkim izborima blagu prednost daju opozicionom kandidatu, ali biće važan svaki glas. Opozicija poziva svoje pristalice da večeras ne izlaze na ulice, a strahuje se da aktuelni predsednik Redžep Tajip Erdogan neće priznati izborne rezultate, ukoliko budu nepovoljni po njega
Oko 61 milion birača iz 87 izbornih okruga u Turskoj izašlo je danas na birališta. U isto vreme održavaju se parlamentarni i predsednički izbori, ovi drugi svakako važniji jer će presudno uticati na budući kurs ove zemlje.
Posle dve decenije, autokratska vlast aktulenog predsednika Redžepa Tajipa Erdoana je ugrožena. Sve ankete pokazuju da će biti tesna trka između Erdogana i opozicionog kandidata Kemala Kiličdaroglua, lidera Republikanske narodne partije koji ima podršku opozicionog bloka Nacionalne alijanse koju čini šest ideološki potpuno različitih partija.
Osim 61 miliona birača u samoj Turskoj, pravo glasa iskoristio je i veliki broj njih iz dijaspore. Samo iz Nemačke očekuje se da pristigne preko 3,4 miliona glasova. Predviđa se rekordna izlaznost i do 85 odsto. Biračka mesta koja su postavljena u državnim školama otvorena su u 8 ujutru, a zatvaraju u 17 časova. Prvi rezultati očekuju se do ponoći.
Predsednik Turske bira se direktno na izborima i njegov mandat traje pet godina. Ukoliko nijedan kandidat ne dobije više od polovine glasova, ide se u drugi krug dve nedelje kasnije. Karakteristika Turske nakon što je 2017. Erdogan promenio ustav i uveo predsednički sistem je da se na parlamentarnim izborima ne bira vlada u parlamentu, već predsednik Turske ima svoj kabinet sa ministrima koje sam postavlja, kao recimo u Sjedinjenim Američkim Državama.
Izbori se održavaju usred ozbiljne ekonomske krize, koja Tursku pogađa već nekoliko godina unazad uz prateću visoku inflaciju, a koja je kulminirala razornim zemljotresima na istoku zemlje. Sve veći broj Turaka kao glavnog krivca za rastuću inflaciju prepoznaje aktuelnog predsednika zbog njegovog odbijanja da podigne kamatne stope.
Zvanična stopa inflicije je nešto iznad 50 odsto, ali stručnjaci ukazuju da je zapravo viša od 100 odsto. Zato se kao poslednja slamka spasa aktuelnog predsednika, koji je imao izrazito populističku kampanju, tumači povećanje plata u državnom sektoru za 45 odsto samo nekoliko dana uoči izbora.
Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan nada se ostanku na vlasti, Foto: TanjugDemografija bi mogla biti ključna
Na današnjim izborima će demografija Turske igrati važnu ulogu. Većina provincija pogođenih februarskim zemljotresom tradicionalno su bile jako uporište Erdogana i njegove AKP. Međutim, kako je to saopštila turska izborna komisije, očekuje se da najmanje milion birača u zonama na istoku neće glasati zbog raseljenja.
Važan faktor koji bi presudno mogao da utiče na rezultate su glasovi mladih, s obzirom da je Turska jedna od najmlađih populacija u Evropi. Mladi čine skoro 10 odsto biračkog tela i većinski su izuzetno su kritički nastrojeni prema Erdoganu, koji je u poslednjoj deceniji ojačao konzervatizam u zemlji.
U trci za predsednika inicijalno su bila četiri kandidata. Tri dana pre glasanja iz trke se povukao bivši partijski kolega Kemala Kiličdaroglua Muharem Ince sa levog centra, zbog jdnom kompromitujućeg snimka koji se pojavio na društvenim mrežama. Iako Ince nije pozvao svoje birače da podrže Kiličdaroglua, veruje se da će se njegovi klasači opredeliti sa Kiličdaroglua. Iako se ne radi o velikom broju glasova, s obzirom da će svaki procent biti važan, veruje se da njegovo povlačenje smanjuje šanse Erdoganu za pobedu.
Zaokret ili kontinuitet
Ukoliko opozicioni kandidat uspe da pobedi Erdogana i ispuni svoja predizborna obećanja, promene u Turskoj biće ogromne. Kako na unutrašnjem tako i na spoljnom planu.
Najpre, Turska će promeniti državni sistem i vratiti se na parlamentarni, u kom predsednik ima simboličnu ulogu. Opozicione stranke vratile bi se ekonomskim reformama i nastojale bi da ponovo izgrade veze Turske sa Zapadom, u prvom redu sa NATO, ali i susedima poput Grčke i Kipra.
Pod vlašću Erdogana Turska je produbila svoje veze sa Rusijom i pre svega na Bliskom istoku. Kap koja je prelila čašu u odnosima sa Zapadom bila je kupovina ruskog odbrambenog sistema S-400 2019. godine, ali i poslednje blokiranje ulaska Švedske u NATO uz pretnje da će milioni izbeglica koji se nalaze u Turskoj preplaviti Evropu.Veruje se da bi Erdoganova pobeda podrazumevala nastavak ovakvih trendova.
Kada je u pitanju region, proteklu deceniju Erdogan je bio rado viđen gost balkanskih vlastodržaca. Podrška Erdoganu ujedinila je ljute protivnike na domaćem terenu. Tako su na primer i Dodik i Izetbegović u Bosni podržali Erdogana. U Srbiji su to učinili i sandžački političari Ugljanin i Zukorlić, koji su čak prisustvoali završnom mitingu u Istanbulu. Podrška je stigla i od albanskog premijera Edija Rame.
Sofija Popović
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Deo vranjske opozicije poziva na bojktot izbora za mesne zajednice u Vranju, Vranjskoj Banji i Dimitrovgradu jer su prekršeni brojni propisi. To u praksi znači da bi bez borbe bile prepuštene SNS-u u čije su mesne odbore pretvorene
Pod sloganom „Hoćemo izbore”, u Beogradu je održan protest studenata u blokadi i građana, dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić iz Zaječara poručio da vanrednih parlamentarnih izbora neće biti dok se ne završe pripreme za Ekspo
U sklopu kampanje pred lokalne izbore, predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio je Zaječar i naveo da su građani „siti zaustavljanja Srbije“ i da će raspisati izbore kada se završe pripreme za Ekspo
Odbor Skupštine Srbije za kulturu i informisanje usvojio je u petak (30. maj), bez poslanika opozicije, izveštaj o listi kandidata i predlagača za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM)
Kosjerić se nalazi pod opsadom vlasti. Tenzije rastu iz dana u dan. Nakon napada na novinara, usledio je i napad na opozicionog aktivistu. Obe žrtve tvrde da je napadač bivši policajac koji je član SNS-a
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Inflacija kojoj se ne vidi kraj i loša reakcija države i predsednika na posledice zemljotresa glavni su aduti protivkandidata. Stručnjaci tvrde da se Erdoganu u maju može obiti o glavu što u njegovoj vladavini više nema ni "d" od demokratije
Socijaldemokrata, „turski Gandi“, kandidat ujedinjenih opozicionih partija. Prepoznatljivo lice opozicione scene, čovek koji je već dvadeset godina na udaru vladajućeg režima Redžipa Tajipa Erdoana. U kampanju ide sa sloganom „Sve će biti u redu – Hajde Turci, hajde!“ i obećava sve suprotno stvarnosti koju već dve decenije gradi aktuelni predsednik koga naziva „zavodljivim autokratom“
Mnoge građevine markiraju istoriju koju dogradnje revidiraju. Aja Sofija je od crkve pretvorena u džamiju, od džamije je odlukom Mustafe Kemala Ataturka postala muzej, da bi sada ukazom Tajipa Redžepa Erdogana ponovo trebalo da se pretvori u džamiju. Da li će u jednoj od najlepših svetskih građevina ponovo prekrečiti sve što podseća na hrišćanstvo
