Poljsku na jesen čekaju novi izbori. Vladajuća stranku PiS ne briljira u anketama, pa se s pravom nameće pitanje koliko lider stranke Jaroslav Kačinjski kao potpredsednik vlade može da pomogne.
Predsednik Poljske Andžej Duda imenovao je ove nedelje Jaroslava Kačinjskog za zamenika premijera. Kako naglašava Marek Pek, član PiS-a, Kačinjski je sam doneo tu odluku da bi pred izbore ojačao vladu.
Moćni brat blizanac predsednika Leha Kačinjskog, koji je nastradao u avionskoj nesreći 2005. trebalo bi da dâ novi podsticaj predizbornoj kampanji. Jer, tabor desničarske nacionalne vlade čije je jezgro PiS, trenutno ne stoji dobro u anketama. Borbe unutar Ujedinjene desnice, koja vlada Poljskom od 2015. sprečavaju vladin tabor da efikasno deluje četiri meseca pre parlamentarnih izbora.
U poslednje vreme Poljaci su gledali mnoge pokušaje da se opozicioni lider Donald Tusk diskredituje, ali to u narodu nije prošlo. S druge strane, poslednji opozicioni marš od 4. juna u Varšavi kada je na ulicama bilo više stotina hiljada građana, potvrdili su sumnje vlasti da je opozicija jako ojačala.
Građanska platforma (PO) približio se PiS-u. Stratezi vladajućih bili su potpuno iznenađeni uspehom opozicije. Šef izbornog štaba PiS-a, evropski poslanik Tomaš Poreba, platio je to svojom funkcijom. Zamenio ga je iskusni Joahim Brudžinski, prema kome se šef PiS-a Kačinjski odnosi kao prema rođaku.
I tako je uzdrmana vladajuća partija zgrabila svoj poslednji adut: Jaroslava Kačinjskog. Posle rekonstrukcije vlade, taj 74-godišnjak je sada jedini zamenik premijera u kabinetu Moravjeckog.
Prethodna četiri zamenika šefa vlade – ministar odbrane Mariuš Blaščak, ministar državne imovine Jacek Sasin, ministar kulture Pjotr Glinski i Henrik Kovalčik (ministar bez resora) – podneli su ostavke, ali su mogli da zadrže svoje portfelje. Time se želi da se naglasi poseban položaj Kačinjskog u vladi.
Poljski politički posmatrači i eksperti ukazuju na druge aspekte: Ujedinjena desnica je u velikoj nevolji. Ona je napravila ozbiljne greške u predizbornoj kampanji i pogoršala položaj vladajućih stranaka.
„Ulazak Kačinjskog u vladu trebalo bi posmatrati kao pokušaj da se kriza stavi pod kontrolu“, objašnjava politikološkinja Barbara Brodzinska-Mirovska sa Univerziteta u Torunju.
„PiS-u preti gubitak vlasti. U ovoj situaciji, stranka pokušava da zbije redove i ukroti politička krila. Moćni čovek, Kačinjski, trebalo bi da postigne tu konsolidaciju“, kaže Rafal Čvederuk iz Instituta za političke nauke na Univerzitetu u Varšavi.
Šef Senata Tomaž Grodzki to je još jasnije opisao: „PiS je u panici. Njihov koncept izborne kampanje je urušen. Ostao je samo Kačinjski“, rekao je opozicioni političar, član Tuskove Građanske platforme.
Iako Kačinjski voli da vlada iz drugog reda, zato što nije omiljen, vladina funkcija za njega nije nova teritorija. Od 2020. do 2022. godine obavljao je dužnost zamenika šefa vlade zaduženog za bezbednosna pitanja. Zatim je napustio vladu da bi, kako je rekao, pripremio stranku za predizbornu kampanju. Otada su, međutim, tenzije samo rasle.
Da li će kadrovska rešenja pozitivno uticati na imidž PiS-a, pokazaće se već u subotu 24. juna. Tada će opozicioni lider Tusk, koji je trenutno na predizbornom putovanju kroz Poljsku, izaći pred svoje pristalice u Vroclavu.
I.Đ./Deutsche Welle
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
