Izbori: Da li nam slede jubilarni deseti vanredni

Malo mi za izbore treba, mogao bi da glasi životni moto predsednika Srbije i lidera SNS-a Aleksandra Vučića. Ako se obistini ono što je danas u Smederevu Vučić najavio, građani Srbije će u septembru ponovo na birališta. 

Tačno na koje, za sada ne otkriva. 

„Dvadesetšestog obaveštavam narod. Idemo na izbore, najkasnije u septembru i nema filozofije. Nećete vi da birate kada će koji izbori da idu, jer ovo nije fontana želja i država nije igra kako ste zamislili, ali ako hoćete da razgovarate, spremni smo da razgovaramo“, poručio je Vučić.

Međutim, malo je verovatno da će među septembarskim izborima biti i predsednički. Vučić je praktično još na početku svog drugog petogodišnjeg mandata i ne bi imao pravo da se ponovo kandiduje jer Ustav Srbije kaže: „Niko ne može više od dva puta da bude biran za predsednika Republike“.

O vanrednim beogradskim izbrima govori si još od kad su prethodni završeni. U 2024. godini trebalo bi da se održe redovni lokalni izbori u najvećem broju gradova i opština, kao i redovni pokrajinski.

Kako do sada uglavno nismo imali praksu da se izbori na različitim nivoima razdvajaju, odnosno da su se lokalni izbori održavali uglavnom kad i parlamentarni, gotovo je izvesno da će Srbija u septembru birati novi saziv Narodne skupštine. 

To će biti 14. parlamentarni izbori u Srbiji od 1990. godine i uvođenja višestranačja. Od proteklih 13, samo su četiri bili redovni, devet puta su građani narodne poslanike birali na vanrednim parlamentarnim izborima, što znači da nas u septembru očekuje svojevrstan izborni jubilej – deseti vanredni parlamentarni izbori. I to treći vanredni od 2012. i dolaska Vučića i Srpske napredne stranke na vlast. Samo su 2020. godine, i to posle pomeranja datuma zbog epidemije korona virusa i proglašenog vanrednog stanja, održani redovini parlamentarni.

Čekanje Beograda

Predsednik Stranke sloboda i pravda Dragan Đilas i predsednik Aleksandar Vučić sastali su se osam dana nakon što su 3. aprila prošle godine održani predsednički, parlamentarni i beogradski izbora. 

Srpska napredna stranka je na beogradskim izborima osvojila najviše glasova, ali nije mogla samostalno da formira vlast. Čak i sa koalicionim partnerima imala je tesnu većinu.

Đilas je posle sastanka rekao da je razgovor bio težak i da je ponovio svoj zahtev da u Beogradu ponovo budu organizovani izbori kako bi vlast bila legitimna.

Vučić je ubrzo nakog toga rekao da ukoliko najveća opoziciona lista bude želela prevremene izbore u Beogradu, da je on spreman za ponavljanje izbora.

„Mi smatramo da je logično da ima neka pauza od šest meseci, ali ako budu insistirali, mi nemamo problem ni ranije da idemo na izbore“, rekao je Vučić.

Iz redova opozicije zahtevi za vanredne izbor u Beogradu se neprestanu čuju, ali do njih još nije došlo.

Ko je za, ko je protiv

Lider Socijalističke partije Srbije, sada već dugogodišnji koalicioni partner naprednjaka, nije za vanredne izbore. Ivica Dačić nedavno je izjavio da je protivnik da se van redovnih termina izlazi na birališta na republici ili u prestonici ukoliko vlast ima stabilnu većinu. 

„Sigurno nisam za vanredne izbore, ali to je stvar političke odluke. Ako je u interesu države da budu vanredni parlamentarni izbori, to je drugo pitanje. SPS je ozbiljna politička stranka i nas izbori ne mogu da iznenade“, rekao je Dačić.

Predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas za „Politiku“ je konstatovao da su „veći rast cena hrane od rasta plata i penzija, ogroman rast zaduženosti, po Srbiju nepovoljan sporazum o normalizaciji odnosa s Prištinom, loš ekonomski položaj zaposlenih u zdravstvu, obrazovanju, pravosuđu, veliki stepen agresije i polarizacije u društvu” samo neki od primera koji pokazuju dubinu krize u kojoj se nalazimo i nemogućnost vlasti da se izbori sa izazovima s kojima se susrećemo. 

„U takvoj situaciji logično je da se održe vanredni izbori i da narod kaže svoj stav o uspešnosti vlade Ane Brnabić i Ivice Dačića”, kaže Dragan Đilas.

Iz Narodne stranke su još ranije poručili da smatraju da prvo treba da bude održan referendum o prihvatanju ili odbacivanju evropskog (francusko-nemačkog) plana za Kosovo i Metohiju.  

„Rezultati referenduma bi sve obavezivali, jer volja naroda koji nikada nije bio za to da se Kosmet preda sa politikom vlasti koja prihvatanjem ovog plana to radi. Kada završimo sa referendumom, tada ćemo sesti i razgovarati o terminu izbora na svim nivoima“, izjavila je potpredsednica stranke Sanda Rašković Ivić i navela da su kao ozbiljna stranka opozicije uvek spremni za izbore.

Prema rečima Radomira Lazovića iz Pokreta Ne davimo Beograd oni su spreman kao da će izbori biti sutra.

„Imamo stabilan rast pokreta. U Beogradu smo, prema istraživanjima, najjača opoziciona organizacija, a u Srbiji kreće kampanja širenja i prerastanja u partiju Zeleno-levi front pa se takođe nadamo dobrom rezultatu. Pored tog dobrog rezultata, koji kao organizacija želimo da ostvarimo, još važnije nam je rušenje ove vlasti. Zato ovih dana radimo i na postizanju koordinacije opozicije”, rekao je Lazović.

Demokratska stranka je za vanredne predsedničke izbore. Za predsednika stranke Zorana Lutovca od samog termina značajnije je to koji će izbori biti održani.

„Raspisivanje vanrednih parlamentarnih i lokalnih izbora u situaciji gde predsednik odlučuje o svemu nemaju mnogo smisla. Samo vanredni predsednički izbori mogu biti stvarna provera legitimiteta Vučićevog režima”, rekao je Lutovac.

B.G./Politika

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com