Foto: IMS
Izložbom „Čekajući stalnu postavku“ Istorijski muzej Srbije obeležava šezdeset godina postojanja, opominje da još uvek nema zgradu, kao i da rekonstrukcija zgrade Železničke stanice koja im je dodeljena nije ni počela
Izložbom „Čekajući stalnu postavku“ Istorijski muzej Srbije sutra obeležava 60 godina postojanja, a njen naslov opominje na veliki problem ove institucije i ukazuje na odnos društva prema svojoj istoriji, poreklu i baštini.
„Odlučili smo da pokažemo vrednosti koje čuvamo u depou iako nemamo uslove za to, zato što je naš zadatak da one budu svakom dostupne, a i da nagovestimo javnosti kakva će biti naša buduća stalna postavka“, kaže za portal „Vremena“ dr Dušica Bojić, direktorka Istorijskog muzeja Srbije i koautorka izložbe sa Slađanom Bojković i Tijanom Jovanović Češkom.
Stalna postavka će biti upriličena jednog dana, kad se završi rekonstrukcija nekadašnje zgrade Železničke stanice na Savskom trgu u Beogradu.
Da će u njoj biti Istorijski muzej, obnarodovano je početkom februara prošle godine, kao i da će krajem aprila 2022. biti završena projektna dokumentacija i idejno rešenje za rekonstrukciju, da će od 4,1 hiljade kvadratnih metara postavka zauzeti oko 2,8 hiljada metara kvadratnih, kao i da je ukupna investicija procenjena na 13,5 do 15 miliona evra.
Od tada do sada zgrada nekadašnje Železničke stanice pominjala se samo kao nova gradska deponija.
Izrada projekta rekonstrukcije poverena je „Mašinoprojektu“ i za sad, objašnjava Dušica Bojić, „stagnira zbog administrativnih problema“. Kaže da su dve godine rađena istraživanja, da im Ministarstvo kulture i informisanja i Zavod za zaštitu spomenika kulture pomažu, ali da se ne napreduje „zbog projektne dokumentacije“. Šta god to značilo.
„Mi smo jedini republički kompleksni muzej koji nema zgradu, sve ostale bivše jugoslovenske republike ga imaju. Čuvamo 24 zbirke i četiri fonda“, napominje Dušica Bojović.
U centralnom prostoru izložbe „Čekajući stalnu postavku“ postavljeni su najvredniji predmeti koji su pripadali rodonačelnicima i njihovim naslednicima iz dinastija Karađorđević i Obrenović, a u ostatku prostora su eksponati iz prednemanjićkog i nemanjićkog perioda, pad srpske srednjovekovne države pod osmansku vlast, i period Despotovine.
Šta izdvojiti? Recimo, insignije kralja Petra I Karađorđevića – šar, žezlo, kopča za plašt, krunidbeni plašt od venecijanskog pliša i svile oivičen hermelinom i jedina sačuvana srpska kruna, izlivena od gvozdene ručke topa vožda Karađorđa, po nacrtu profesora Mihaila Valtrovića, u čuvenoj radionici braće Faliz u Parizu.
Premijerno će biti predstavljene i idealne rekonstrukcije kruna i odeždi srpskih srednjovekovnih vladara i vladarki – kruna cara Dušana, kralja Milutina i despota Stefana Lazarevića, rad poznatog filigraniste Gorana Ristovića Pokimice, krune carice Jelene, rad vajarke Jasminke Brkanović, i krune Jelene Anžujske izrađene u zlatarskoj radionici Marsela i Simona Čivljaka, kao i rekonstrukcije odeždi Mihaila I Vojisavljevića, i Milutina i Dragutina dok su bili deca, koje je uradila kostimografkinja Jelena Stokuća sa saradnicima.
Do kraja izložbe na postavku će stići i rekonstrukcije kruna i drugih insignija kralja Mihaila I Vojisavljevića, kraljice Simonide, kralja Tvrtka I Kotromanića i despota Đurađa Brankovića, koje su u procesu izrade.
Zatim: Karađorđeva zastava, dolama, oružje, srebrno posuđe koje je dobio na poklon dok je čekao da ga primi ruski car Aleksadar Prvi ruski car, tanjir kneza Aleksandra Karađorđevića sina Karađorđevog, sevr porcelan, sa grbom kneževine Srbije, lična apoteka Aleksandra Karađorđevića, mali beli salon kralja Petra, posuđe sa monogramom, prepiska svih vladarki iz loze Obrenović – Ljubice, Tomanije i Anke…
Izložba „Čekajući na stalnu postavku“ otvorena je za publiku od petka.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Bivša državna sekretarka MUP-a Dijana Hrkalović osuđena je u Specijalnom sudu u Beogradu zbog trgovine uticajem. Sud je utvrdio da je zloupotrebila svoju funkciju kako bi uticala na policijske zvaničnike, ometala istrage i kršila zakon
Sindikati Republičkog geodetskog zavoda najavili su protest za 27. Januar zbog „represije uprave“ prema njihovom članstvu. Ubrzo se oglasilo rukovodstvo RGZ-a i negiralo te tvrdnje
Najavljenji skup SNS u Jagodini pokazuje da je vlast iscrpila gotovo sve metode kojima bi mogla da suzbije nezadovoljstvo u Srbiji, rekao je za „Vreme“ Dragan Popović iz Centra za praktičnu politiku
Predsednik SNS Miloš Vučević rekao je da će njegova partija „pružiti politički otpor urušavanju države i njenih institucija“
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić upozorila je da nastavak blokada fakulteta ima „tri pretnje“ i da je „medeni mesec prošao“, jer „dolazi trenutak da se prekinu šanse da se ispravi ovo“
Šta znače pretnje Aleksandra Vučića upotrebom državne prisile? Zapravo ništa, dok zaista ne bude pokušao da ih ostvari
Korišćenje u dnevnopolitičke svrhe mogućnosti atentata na predsednika države – posebno u zemlji gde je pre četvrt veka mučki ubijen premijer – krajnje je opasno i neodgovorno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
