Foto: Tanjug
Obe islamske zajednice u Srbiji normalno funkcionišu, ali nijedna nema autoritet na državnom nivou. To otežava ostvarivanje prava muslimanske zajednice u celini. Pošto država Srbija kaže da sa tim nema veze, ceo slučaj biće rešen pred Savetom Evrope
Izveštaj Stejt departmenta o stanju verskih sloboda u svetu za 2021. godinu u delu koji govori o Srbiji ukazuje ne višegodišnji problem položaja islamske zajednice – sporenje dve zajednice, jedne sa sedištem u Beogradu, a druge u Sandžaku.
Kaže se da „obe zajednice mogu normalno da funkcionišu“, što uključuje primanje finansijske pomoći države, zdravstveno i penzijsko osiguranje za imame. Kao i druge verske zajednice i dve islamske u Srbiji oslobođene su plaćanja poreza. Međutim, ukazuje se da „nijedna ne može da ima autoritet nad stvarima od važnosti za celokupnu muslimansku zajednicu“.
Šta to u praksi znači pokazuje primer postupka restitucije. Državna Agencija za restituciju je nastavila da postupa po zahtevima obe zajednice, ali rezultata toga je da im u toku 2021. od imovine nije vraćeno ništa – ni jednoj ni drugoj.
Podela na Beograd i Sandžak traje duže od decenije, a verski lideri razmimoilaze se po raznim pitanjima. Iako su postojali dugogodišnji napori, uz uključivanje država poput Turske, da se dve zajednice objedine, pregovori nisu dali nikakve rezultate. Veruje se da je zbog toga uticaj muslimana u Srbiji, koji čine tri posto stanovništva, u velikoj meri oslabljen.
Četiri islamske zajednice u SFRJ
Nakon raspada Jugoslavije na teritoriji Srbije postojale su četiri islamske zajednice: u Vojvodini, na jugu Srbije, u Beogradu i Sandžaku. Islamska zajednica u Sandžaku stala je na noge kada je na njeno čelo došao Muamer Zukorlić. Pod vođstvom Zukorlića, zajednica u Sandžaku zatražila je objedinjavanje svih postojećih zajednica u Srbiji kako bi na teritoriji zemlje postojao jedan mešihat.
Međutim ideja Sandžaka bila je da sedište te zajednice bude u Novom Pazaru i da ona duhovno i administrativno bude povezana sa Sarajevom. Verski lideru u Beogradu bili su stava da bi na teritoriji države trebalo da se osnuje rijaset, kao vrhovna institucija verske zajednice.
Do rešenja se nije moglo doći, ali su država Srbija i njene institucije doprinele njihovoj podeli tako što je obema dozvolila registraciju 2007. godine. Za duboki rascep u dve zajednice kao glavni krivac označen je Vojislav Koštunica i njegova „klerikalna Vlada“. I dan danas zauzima se stav da Srbija ne bi trebalo da se meša u unutrašnje sukobe među muslimanima.
Islamska zajednica Srbije navela je da registrovanje sandžačke Islamske zajednice u Srbiji nije bilo po zakonu, zbog veoma sličnog imena. Zato je ceo slučaj pred Savetom Evrope, a nastavak suđenja očekuje se krajem ove godine.
Kada su u pitanju druge verske slobode u Srbiji, Stejt department je primetio primere pojedinih antisemitskih incidenata i spomenuo da Vlada Srbije favorizuje Srpsku pravoslavnu crkvu.
S.P./Sandžačke/RSE/DW
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Građani Beograda, Novog Sada, Kragujevca i Niša obeležavaju na ulici devet meseci od pada nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici, koji je doveo do smrti šesnaest osoba
Prošlo je nekoliko dana otkako su studenti Državnog univerziteta u Novom Pazaru izbačeni iz zgrade. Mnogo je nepoznanica, a iz kraljevačke firme za privatno obezbeđenje koje je angažovano, kažu za „Vreme“ da su ih zvali rukovodioci univerziteta
Među uhapšenima su bivši ministar, pomoćnica ministra, te osobe povezane sa firmama koje su izvodile radove na Železničkoj stanici u Novom Sadu, za nekima se i dalje traga, a postupkom je obuhvaćen i Goran Vesić, kome je sinoć pozlilo
Organizacija „Beograd u pokretu“ pozvala je nadležne da trajno zaštite tramvajsku liniju broj dva kao kulturno dobro Beograda, umesto što je ukidaju
Kako je Mladen Nenadić prešao put od „politički kontrolisanog tužioca“ do glavne mete Aleksandra Vučića i njegovih tabloida
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
