Uvođenjm kolektivnih tužbi penzioneri bi tužbom protiv Srbije imali jedan slučaj, a ne desetine hiljada pojedinačnih. Bez ovog instituta, pravo ji gubi na funkcionalnosti, sudovi i sudije su preopterećeni, a opravdano rastuće nepoverenje hronično izjeda Srbiju
Poslovica kaže da se kuća gradi od temelja, a ruši od krova.
Temelj stabilne države, kao kuće svih građana jeste pravo. Krov su institucije sa funkcijom zaštite građana od svih nepogoda. A kada su institucije nepogode, tada život u takvoj kući postaje nepodnošljiv, nekada i nemoguć.
Nepoverenje prema pravu raste srazmerno strahovima od dugog trajanja postupaka, ogromnih troškova, ali i naznake da pravo u Srbiji jeste quid pro quo ili usluga za uslugu između moćnih i nadležnih.
Bitan korak ka povratku poverenja jeste približavanje prava svakom pojedincu ili grupi ljudi, bez razlika. Omogućavanjem zaštite kolektivnih prava, prohodnost suda će biti veća, postupci će biti jeftiniji i dostupniji većem broju građana, na sudovima će biti manji pritisak.
Ako ukažemo na samo dva primera masovnih tužbi zbog, kako se navodi u javnosti, kolektivnih kršenja prava penzionera i kolektivnih kršenja prava građana koji su u sporovima sa bankama, dolazimo do enormnih brojeva. Preko 200.000 građana pravdu traži po sudovima na različitim instancama u neujednačenoj pravnoj praksi očekujući da baš njihov slučaj bude prekretnica u daljem odlučivanju.
Uvođenjem kolektivnih tužbi ovo postaje jedan slučaj, prema jednoj strani, što znači da bi penzioneri tužbom protiv Srbije imali jedan slučaj, a ne desetine hiljada pojedinačnih. Bez ovog instituta, pravo u Srbiji gubi na funkcionalnosti, sudovi i sudije su preopterećeni, a opravdano rastuće nepoverenje je hronično izjeda.
Rešenje nije jednostavno, ali jeste ostvarivo – institutom kolektivnih tužbi (ili po ugledu na Ameriku, takozvanih class action tužbi). Prostor za manervisanje onih koji se terete za kršenje kolektivnih prava je znatno manji, sudovi pred sobom vide jedan slučaj čime neujednačena pravna praksa prestaje da bude prepreka, troškovi nestaju ili se diverzifikuju čime postaju znatno manji, ustanovljava se okvir koji pravu vraća svrhu.
Vozači DHL ušli su u class action zato što smatraju da su neadekvatno plaćeni, vozači dostave Amazona takođe povlače takav potez. U sferi medicine Philips je tužen od strane građana zbog štetnih materija PE – PUR pene za smanjenje buke koja sadrži hemijske komponente za koje se zna da su toksične i kancerogene. Aparati CPAP i BiPAP su opozvani, a sve veći broj oštećenih se priključuje masovnoj tužbi.
Građani moraju imati zaštitu i u vidu individualnih i u vidu kolektivnih prava.
Zakon jačeg prestaje da važi. Poništava se sistem u kom javna preduzeća i pored očiglednih kršenja prava ipak ostaju nekažnjena, kao i da nešto jače korporacije mogu da amortizuju svoje greške, a posledice trpi ona slabija strana. Strana građana. Politici nije mesto u pravu.
Sve to uvideli smo na primerima Amazona, Microsofta ili Google-a. Svako od njih predstavlja aktera na međunarodnoj sceni sa kapitalom često snažnijim od nekih država, a uticajem na svakodnevnicu ljudi jačim i od većine.
Moramo biti svesni svih beneficija i mana, ali se moramo i zapitati, ko dobija a ko gubi uvođenjem kolektivnih tužbi? Dobijaju svi, a gubi država, isključivo materijalno imajući u vidu diverzifikovane troškove koji postaju jedinstveni kao jedinstven slučaj naspram prethodnog ukupnog zbira. I odnos će biti takav, sa jedne strane uočićemo činjenice i argumente, a sa druge strane novac kao mernu jedinicu uspeha. Kao što je govorio Euripid u helenskoj tragediji Medeji: „Za smrtnike zlato ima veću težinu nego hiljadu argumenata“. Šta je prioritet?
Pitanje kolektivnih tužbi sve glasnije odjekuje u pravnoj javnosti, ali što je još važnije i među građanima. Upravo to jeste put kojim moramo krenuti zajedno sa pravnim ekspertima kako bi otvorili pitanje zaštite kolektivnih prava građana u javnosti. Implementiranje ovog instituta u pravni sistem Republike Srbije u 21. veku je neophodno.
Prvi class action slučaj u SAD je onaj u kom je učiteljima u školi zabranjeno predavanje o Darvinovoj teoriji evolucije, još iz 1925, protiv države Tenesi. Red je da simbolično i naš pravni sistem u ovoj oblasti evoluira, ako ništa, barem nepunih 100 godina kasnije.
Dok Srbija u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom znatno zaostaje za Albanijom i Crnom Gorom, Aleksandar Vučić pred svoj put za Brisel predlaže da svi zajedno uđu u EU. Vidimo se tamo, poručuje mu Milojko Spajić
Studenti Pravnog fakulteta protestom „365 dana traženja pravde“ obeležili godišnjicu početka blokade na tom fakultetu
Službena beleška tužiteljke Prvog osnovnog javnog tužilaštva otkriva da joj je 5. novembra onemogućeno da izvrši uviđaj na prostoru Ćacilenda, iako je postojala prijava o teškom krivičnom delu. Dokument baca novo svetlo na postupanje policije tokom protesta
Korisnici Orion telekoma ponovo su izgubili N1. Da li je ovo trajno isključenje i ima li veze sa time što je pretplatnike ove firme preuzela firma koju treba da kupi Telekom - pre samo nedelju dana
Prema najnovijem izveštaju platforme CIVICUS Monitor, Srbija je u 2025. godini pala iz kategorije „opstruiranog” u status države „pod represijom”, što podrazumeva ozbiljna ograničenja slobode izražavanja, okupljanja i udruživanja
Evro skače, ljudi hrle u menjačnice, banke odbijaju da kažu da li posluju sa NIS-om, a režim kaže - sve je do panike. Moguće, ali ko je širi
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Odlazak najboljeg evropskog trenera
Ništa nije crno-belo osim “Partizana” i Željka Obradovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
