Foto: Tanjug/HINA
Iako provladini mediji u Srbiji ponavljaju da je Hrvatima u EU loše, Hrvatska je jedina od sedam analiziranih zemalja EU koja zadovoljava uslove za uvođenje evra. Zato je danas Evropski parlament dao pozitivno mišljenje o pristupanju Hrvatske Evrozoni
Na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta u Strazburu podržano je pristupanje Hrvatske Evrozoni. Tako će od 1. januara 2023. zvanična hrvatska valuta biti evro, umesto dosadašnje kune. Do kraja 2023. cene u poslovnim objektima biće dualno iskazane, a zamena gotovog novca u kunama za evre biće moguća 12 meseci od datuma uvođenja evra.
Nakon pozitivnog mišljenja Evropskog parlamenta, 12. jula konačno će Veće ministara ekonomije i finansija EU doneti odluku o pristupanju Hrvatske Evrozoni.
U Evropskom parlamentu rečeno je da Hrvatska ispunjava sve kriterijume za uvođenje evra, „što je rezultat ambicioznih, odlučnih, verodostojnih i održivih napora hrvatske Vlade i hrvatskog naroda“, a prošlog meseca Evropska komisija je saopštila da Hrvatska zadovoljava sve kriterijume konvergencije, što znači da je njena ekonomija spremna da prihvati zajedničku valutu država članica Evropske unije.
Kriterijumi konvergencije, tzv „kriterijumi iz Mastrihta“ podrazumevaju stabilnost cena, uredne javne finansije, stabilnost deviznog kursa kao i konvergenciju dugoročnih kamatnih stopa. Pored toga, da bi neka država prešla na evro, proverava se i usklađenost nacionalnog zakonodavstva sa pravilima ekonomske i monetarne unije (EMU).
Neki srpski provladini mediji tvrde da je Hrvatima u EU loše.
„Hrvati najnezadovoljniji građani EU: Gori samo Bugari“, jedan je od naslova koji se svakodnevno mogu pronaći u tabloidima.
Takav narativ ne dolazi samo iz medija, već i sa najvišeg državnog vrha. Bezbroj puta, predsednik Srbije obećavao je da će Srbija „prvi put u istoriji prestići BDP Hrvatske“. Poslednji put u maju 2020. godine, najavio je da će Srbija prestići Hrvatsku za dve godine, a junu je rok skratio na „godinu i po dana“. To se još uvek nije ostvarilo.
Hrvatska je u EU ušla kao prezadužena, sa velikim budžetskim deficitom i ciklusom recesije nakon Svetske ekonomske krize. Nezaposlenost je bila preko 18%, dok je danas nešto iznad 6 posto. Primera radi, hrvatski BDP 2012. godine bilo je 44 milijarde evra, dok se do kraja 2019. godine pre pandemije koronavirusa popeo na 54 milijarde evra. Kada je u pitanju životni standard, 2012. godine Hrvatska je bila na 61% EU proseka, dok je sada na 65%. Iako je napredak manji od očekivanog, svakako se nije „tapkalo u mestu“.
S.P./Jutarnji list/Telegram.hr/EWB
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Studentski protest visokoškolskih ustanova u Beogradu počeo je 11:52 časova ispred Pravnog fakulteta odavanjem pošte žrtvama tragedije u padu nadstrešnice
Akcija „(Ne) bojte se, i dalje smo tu“ biće održana 10. maja u Beogradu. Šta su studenti planirali za nedelju
Gde je Srbija na putu ka Evropskoj uniji i zašto se čini da je nikada dalje od članstva
U gradskom parku u Kruševcu u petak (8. maj) ubijen je mladić. Policija uhapsila dvojicu osumnjičenih
„Ne smemo dozvoliti da se zaboravi“ - poručili su studenti i srednjoškolci iz Valjeva najavljujući protest povodom devet meseci od avgustovskih protesta i policijske intervencije koja je ostavila dubok trag u gradu
Zašto je Vučić muški opaučio po svojim poslušnicima? Je li mu dobro? I šta to znači za studente i njihovu listu
Predsednik Vučić piše programe i „autorske tekstove“ kako bi obodrio i zaplašio birače da će zanavek ostati na vlasti
Šta spaja Vučića i Legiju? A šta SNS sa Zemunskim klanom i Crvenim beretkama? Kakva je tu uloga Branka Ružića
Intervju: Savo Manojlović, predsednik pokreta Kreni-Promeni
Za nas je najbolja strategija podrška studentskoj listi Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
