Na tužbu zbog mobinga odlučilo se najmanje pet zaposlenih, a najnovije optužbe u pismu Narodnoj skupštini potpisuje grupa zaposlenih
Grupa zaposlenih pismom je od Narodne skupštine zatražila razrešenje Zaštitinika građana Zorana Pašalića. Tvrde da je sa njim na čelu došlo do kolapsa te institucije i optužuju ga za kršenje zakona i zlostavljanje na radu. Pašalić na pitanja o tom slučaju nije imao komentar, objavio je N1.
Za zlostavljanje na radu još 2021. godine Pašalića je javno optužila dugogodišnja službenica u instituciji Zaštitnika građana Dragana Grabovica, koja se ubrzo i penzionisala.
„Raspoređivanje na poslove koje nikada nisam radila i za koje nisam bila stručno osposobljena. Sindrom praznog stola – godinu dana sam sedela besposlena i nisam imala ni jedan zadatak, pokretanje disciplinskih postupaka, maltene, bez obrazloženja“, rekla je Grabovica.
Kako se sve odigralo pred sudom, dodaje, nije je iznenadilo što je spor izgubila.
„Sudio je sudija koji je na čelu Foruma sudija, koji je radio zajednički projekat sa Zaštitnikom građana. Tražila sam izuzeće, predsednik Višeg suda to nije odobrio, smatrao je da to nije za izuzeće. Sve što se odigravalo, išlo je izuzetno brzo za uslove u kojima radi naše pravosuđe“, navela je.
Na tužbu zbog mobinga odlučilo se najmanje pet zaposlenih, a najnovije optužbe u pismu Narodnoj skupštini potpisuje grupa zaposlenih.
„Bilo je tu svega“
„Molimo narodne poslanike da provere navode i pokrenu postupak za razrešenje Zaštitnika građana Zorana Pašalića i uskrate legitimitet nezakonitom, nestručnom, nesavesnom i nedostojnom ponašanju naoružane osobe, sklone alkoholu, zapošljavanju na osnovu falsifikata, nezakonitom trošenju budžetskih sredstava, pretnjama, ponižavanju i vređanju žena, koji se krije iza funkcije Zaštitnika građana“, navodi se u pismu grupe zaposlenih koje su uputili Skupštini.
„Bilo je tu svega, neprimerenog odnosa, raspoređivanje na poslove na koje ne treba da budu raspoređeni, imala sam dosta podataka o trošenju nekih para zarad putovanja u inostranstvo koja nisu pravdana. Znala sam da je jedan od kolega, zbog nezakonitog otkaza, pokrenuo spor i da je u tom trenutku prvostepenom presudom naknada štete koju je trebalo da dobije bila negde oko dva miliona ili 20.000 evra“, tvrdi Grabovica.
Pašalić je odbio da odgovori na iznete optužbe. Na pitanja N1 kratko je prokomentarisao da iza tog anonimnog pisma može da stoji bilo ko i da se ono na sudu uopšte ne bi razmatralo.
„Brojne su odredbe koje ukazuju da se ne postupa po anonimnim prijavama. Međutim, svaka anonimna prijava može biti predmet razmatranja onih koji odlučuju da li će se ispitivati određena stvar ili ne“, navodi advokat Miloš Janković.
O radu zaštitnika i eventualnom razrešenju jedino odlučuje Skupština. Međutim, u pismu kojim se zaposleni obraćaju poslanicima, stoji kako se Pašalić lično hvali vezama sa Aleksandrom Vulinom, Goranom Colićem, Bratislavom Gašićem i pripadnicima BIA.
„Bez političke volje nema ni imenovanja ni razrešenja Zaštitnika građana. Veliki problem i posledica koja se sada javlja je što i prilikom izbora Zaštitnika građana nisu konsultovane nevladine organizacije, akademska javnost, stručna javnost… koji bi dali doprinos u prilog tome da li je podobna ličnost za obavljanje određene funkcije“, dodaje advokat Janković.
Pašalić je 2017. godine došao na funkciju Zaštitnika građana na predlog SNS, SPS i PS, a 2023. godine reizabran sa novim mandatom na osam godina.
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
