Gradski prevoz: “Beli” nemaju pravo da vam traže mobilni telefon

Isključivo od dobre volje građana zavisi da li će pripadnicima komunalne milicije, kojima je gradonačlenik Beograda Aleksandar Šapić nadenuo ime “Beli” i dodelio ulogu kontrolora u javnom gradskom prevozu, pokazati SMS poruku kojom se potvrđuje da li su kupili kartu za vožnju preko broja 9011.

Kako je portal dnevnog lista “Blic” preneo, na njihovo pitanje da li „Beli“ imaju zakonsko pravo da traže na uvid poruku, iz Grada su dobili odgovor: “Da, imaju zakonsko pravo. Oni su službena lica i mogu da traže na uvid telefon. Ko kaže da je platio kartu putem SMS-a, moraće da pokaže ekran telefona“.

Pročitajte još Gradski prevoz: Ovako se od sada plaća karta

Međutim, od gradskih čelnika nema odgovora na osnovu kog to tačno zakona, konkretnog člana nekog zakona ili nekog drugog propisa se bilo kom službenom licu daje ovlašćenje da mogu da traže od građana na uvid sadržaj njihovog telefona, jer sam Ustav Republike Srbije kaže suprotno.

“Ustav Srbije, u članu 41, jemči nepovredivost tajnosti pisama i drugih sredstava komuniciranja i ta garancija se u potpunosti odnosi i na kompletnu telefonsku komunikaciju, pa tako i na sadržinu SMS poruka”, kaže za portal “Vremena” Rodoljub Šabić, nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Kako navodi, odstupanja od garancije nepovredivosti Ustav dozvoljava samo pod uslovom da je to neophodno radi vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije, a i tada samo na osnovu odluke suda.

Pročitajte još GSP: Koliko zaista košta Šapićeva karta od 50 dinara?

“U takvim situacijama uvid u sadržinu komunikacije vrše MUP, odnosno BIA. U svakoj drugoj situaciji uvid u sadržinu komunikacije dopušten je samo uz pristanak vlasnika telefona“, objašnjava Šabić.

On kaže i da se novi sistem naplate karata očigldno zasniva na pretpostavci da će građani dobrovoljno pristajati da pripadnicima komunalne milicije daju na uvid SMS poruke koje šalju ili primaju u funkciji plaćanja gradskog prevoza. Ali, iako je za najveći broj slučajeva ta pretpostavka pristanka građana logična, makar i zbog malog broja ljudi, koji to ne prihvataju ili nemaju mobilne telefone, mora da postoji i alternativni način plaćanja.

„U svakom slučaju“, kaže Šabić, „nezavisno od konsekvenci u vezi sa eventualnim neplaćanjem karte, pod bilo kojim oklonostima, bilo bi nezakonito i nedopustivo da pripadnici komunalne policije bez saglasnosti vlasnika telefona vrše uvid u sadržinu telefonske komunikacije građana”.

Građani bi tako, u teoriji, kontrolorima u GSP-u na pitanje da li su platili kartu mogli da kažu da jesu i da odbiju zahtev da to dokažu tako što će na uvid da pokažu SMS poruku koja to potvrđuju. Pa bi „Beli“ bi, sve po zakonu, bili nemoćni, ne bi smeli da insistiraju  na tome da im se na uvid stavi sadržaj mobilnog telefona.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com