Generalštab između investicija i institucija: Falsifikati, pritisci i Trampov hotel

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odbacio je navode da je planirana izgradnja luksuznog hotela iz lanca „Tramp“ na mestu bombardovanog Generalštaba u Beogradu ugrožena ili povezana sa bilo kakvim nezakonitim radnjama.

„Nije bilo nikakvog falsifikovanja i o svemu ćemo razgovarati sa svima,“ rekao je Vučić odgovarajući na pitanje novinara agencije Bloomberg u Tirani, gde je učestvovao na samitu Evropske političke zajednice. On je tvrdnje o falsifikovanoj dokumentaciji nazvao pokušajem opstrukcije važnog projekta i uporedio ih sa ranijim optužbama iznetim u vezi sa projektom „Beograd na vodi“.

„Znate, to je ono što se uvek dešava. A sada su svi veoma ponosni na taj projekat“, dodao je Vučić, navodeći da su neki od najglasnijih kritičara na kraju i sami postali kupci stanova u tom kompleksu.

Vučić je naglasio da plan Džareda Kušnera, zeta predsednika SAD Donalda Trampa, predstavlja „važan projekat za nas“, odbacivši da iza procesa uklanjanja zaštite sa kompleksa Generalštaba stoji bilo kakva zloupotreba ili politička trgovina.

Foto: Marko Kecman

Kako je Goran Vasić postao figura u igri oko Generalštaba?

Ipak, iza izjave predsednika i formalnog optimizma krije se niz kontroverznih dešavanja. Naime, postavlja se pitanje kako je v.d. direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, Goran Vasić, postao ključna figura u ovom procesu – i to ne po stručnim, već političkim kriterijumima.

Podsetimo, Vasić je uhapšen pod sumnjom da je falsifikovao dokument kojim se predlaže uklanjanje zaštite sa zgrade Generalštaba. Zaposleni u Zavodu tvrde da o njegovim postupcima nisu bili obavešteni i da predlog nije prošao redovnu proceduru ni stručnu raspravu. Ubrzo nakon hapšenja, Vasić je priznao krivicu, a sud mu je zabranio kontakt sa svedocima, ali nije odredio pritvor.

Pritisci na Zavod intenzivirali su se još tokom 2023. godine, kada je tadašnja direktorka Dubravka Đukanović odbila ultimatum ministra finansija Siniše Malog da ili ukloni zaštitu sa Generalštaba ili podnese ostavku – što je na kraju i učinila. Vasić, koji ju je nasledio, potpisao je predlog u tišini, bez znanja stručnog saveta i bez konsultacija s nadležnima.

Ugovor sa firmom „Affinity Global Development“, povezanoj sa Kušnerom, potpisan je godinu dana ranije od strane tadašnjeg ministra Gorana Vesića, čime je trasiran put za privatni razvoj na mestu istorijskog i simboličkog objekta.

Zbog čitavog slučaja oglasile su se i domaće i međunarodne institucije – među njima i Evropski parlament – izražavajući zabrinutost zbog sistemskog narušavanja zaštite kulturnih dobara u Srbiji. Zaposleni u Zavodu odbili su da izbrišu Generalštab iz Registra kulturnih dobara, a predlog G. Vasića otkriven je tek kada je policija došla u instituciju u vezi sa istragom.

Ova situacija, pokazuje kako politički i poslovni interesi u Srbiji često nadjačavaju stručne procese, a institucionalne odluke donose se mimo zakonom propisanih procedura – uz tišinu ili prinudu nad onima koji bi trebalo da budu čuvari javnog interesa.