Studenti su pokazali da mogu da se ćeraju sa vlašću u nedogled. Ne pokazuju ni trunčicu zamora, straha, brzi su, organizovani, motivisani da normalizuju nenormalnu zemlju u kojoj žive i pokreću sve masovniju građansku neposlušnost
Studenti su pozvali, a građani su se odazvali: u petak, 24. januara, još jedan talas pobune je preplavio Srbiju. Ovog puta veći od svih prethodnih protiv autokratije na čijem je čelu Aleksandar Vučić.
Pod nazivom „generalni štrajk“ širom zemlje, uzduž i popreko društva, je provalila građanska neposlušnost. Gde god da su se predstavnici vlasti osvrnuli mogli su da vide otpor, ljude kojima je prekipelo – na fakultetima, u školama, u pravosuđu, Kolubari, IT sektoru, RTS-u, kafićima, prodavnicama, zanatskim radnjama…
Građani širom zemlje su još jednom ignorisali sve pretnje, režanje Vučićevih ministara i obasipanje drvljem, kamenjem i lažima režimskih medija svih onih koji javno izražavaju svoje negodovanje. Ulice, raskrsnice i auto-puteve su blokirali studenti, srednjoškolci, profesori, nastavnici, učitelji, advokati, programeri, poljoprivrednici, radnici…
Za razliku od svih ranijih protesta protiv svega što čini, predstavlja i za šta je odgovorna Srpska napredna stranka sa svojim prilepcima, ovaj odaje utisak kao da ne može da se zaustavi jer ga predvode mladi ljudi. Njihova energija čini se neiscrpna i zarazna.
Stiče se utisak da studenti ovako mogu da se ćeraju sa vlašću u nedogled. Ne pokazuju ni trunčicu zamora, straha, brzi su, mobilni, disciplinovani i motivisani da normalizuju nenormalnu zemlju u kojoj žive.
A drugi ih slede.
Sve što je vlast do sada uradila da uguši ovaj mladalački ustanak, kao da je bacala suvarke na rasplamsalu vatru. Studenti su stvarnost Srbije pretvorili u noćnu moru ekipe ogrezle u moći, korupciji i parama.
Pokušaj teškog ubistva
Još jednom je mogla da se vidi i posledica besomučnog blaćenja studenata koji su se podigli protiv bespravne države, da su kanda nekakvi strani plaćenici koji šuruju sa Kurtijem: jedna mlada žena je jednostavno stisla papučicu za gas i pregazila jednu studentkinju koja je bila angažovana kao redar.
Za postupak svakog onoga koji naleće kolima na mlade ljude, što se pravno tumači kao pokušaj teškog ubistva, za fizičke napade na studente koji protestuju, direktno su odgovorni Aleksandar Vučić i svi oni koji ih predstavljaju kao antisrpsko zlo koje za strane pare hoće da ruši Srbiju. Takav narativ je podstrekivanje na nasilje.
Kontramiting u Jagodini
Pokušaj Vučića da svemu što se od 1. novembra prošle godina događa u zemlji parira kontramitingom u Jagodini delovao je neubedljivo.
Koristeći sve svoje neiscrpne resurse vlast je u grad pokojnog Palme dovukla nekoliko desetina hiljada ljudi da viču „Aco Srbine!“ i alpaudiraju predsedniku Srbije koji pokušava da napravi nekakav narodni pokret koji bi trebalo da bude surogat Srpskoj naprednoj stranci u kojoj su i njeni članovi počeli da vide leglo kriminala i otimačine.
Vučić je na skupu rutinski ponovio udarničke parole iz svog uobičajnog repertoara, izrekao za dvadesetak minuta što svakog dana ponavlja na režimskim medijima – paranoično-ksenofobični mišmaš zakićen prosečnim platama od 1400 i penzijama od 640 evra.
Pa se svet nakon toga razišao i uputio ka silnim autobusima da ih razvezu kućama.
Televizija Pink skup je uglavnom snimala iz dronova, malo je bilo krupnih kadrova. Sve je pratila uopičajna specijalna emisija sa uvek istim likovima koji slave Vučića i seju zavere.
RTS je za divno čudo u petak u Dnevniku 2 imao veoma korektan prilog o protestima širom Srbije, vest da je pregažena jedna studentkinja čak je u uvodniku bila na prvom mestu, pre jagodnskih dešavanja.
Nepostojeće opozicione partije
Upadljivo je 24. janura još jednom bilo odsustvo predstavnika opozicije. Ovaj masovni građanski otpor kome svedočimo, koji je prevazišao prvobitne studentske zahteve u htenje za sistemskim promenama, začeo je i kulja uprkos postojanju opozicionih političkih partija, a ne zahvaljujući njima.
Na tome trenutno najviše počiva bezbednost Vučićevog režima koji je na buri građanskog nezadovoljstva i neposlušnosti počeo ozbiljno da se ljulja. Građani koji su počeli masovno da prkose nedemokratskom sistemu vlasti lidere opozicije ne prepoznaju kao ljude koji bi Srbiju mogli da povedu u promene.
Delovanje opozicionih partija trenutno se svodi na zehtev o prelaznoj vladi i akcije koje su više primerene nevladinim organizacijama i civilnom sektoru, nego političkim partijama.
Još jednom dokazuju da ne znaju šta da rade sa ogromnim nezadovoljstvom koje provaljuje iz svih pora društva.
Nisu čak u stanju ni da se dogvore, na primer, o nekoj vladi u senci koja bi bila alternativa postojećoj ministarskoj garnituri.
Vrlo je moguće da se Srbija posle više od 12 godina naprednjačke vlasti obrela na putu ka promenama sa koga više nema povratka.
Ali je neizvesno koliko dugo bi on mogao da traje jer predsednik Srbije i svi predsednikovi ljudi neće svoju vlast i poslove prepustiti bez žilave borbe.
A ni studenti neće teka tako odustati od svojih zahteva.
Za ponedeljak, 27. januar, najavili dvadesetčetvoročasovnu blokadu Autokomande.
Srbija bi mogla da ostane bez 1,5 milijardi evra iz pristupnih fondova EU i to zbog takozvanih Mrdićevih zakona. Izvori „Vremena“ koji se zalažu za tvrđi odnos prema vlastima Aleksandra Vučića kažu da je prekardašilo
U Narodnoj skupštini ove srede se održava sednica na čijem je dnevnom redu jedino predlog za glasanje o nepoverenju Vladi, koji su podnela 62 opoziciona poslanika. Rasprava se vodi i o slučaju „Generalštab“, koji je deo obrazloženja inicijative
Iako je grejna sezona završena, ako temperature budu bile niske, ona može biti produžena do 3. maja
Nastavlja se suđenje Nikoli Selakoviću u slučaju „Generalštab“. Danas se očekuje iznošenje odbrane pred Višim sudom u Beogradu
Birališta u Mađarskoj su zatvorena u 19 časova, a tri sata kasnije već Viktor Orban je javno proglasio poraz. Zašto se rezultati izbora duže čekaju u Srbiji?
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
