Foto: Firenze2/Pixabay
Zbog većeg broja deklaracija koje je Evropska unija usvojila zbog konflikta u Ukrajini, stopa usklađenosti Srbije u 2022. godini je bila samo 48 odsto, navodi se u Analizi usklađenosti Srbije sa spoljnopolitičkim deklaracijama i merama EU za 2022. godinu koju je objavila nevladina organizacija ISAC Fond
Zbog održavanja pozicije neusklađivanja sa restriktivnim merama EU protiv Rusije, Srbija je praktično poništila napredak koji je bila ostvarila 2021. godine, kada je stopa usklađenosti bila 62 odsto, prenosi Juropijan vestern Balkans (EWB).
Srbija se nije usklađivala sa onim deklaracijama i merama koje su za temu imale Rusku Federaciju i Kinu, njihove državljane ili interese.
Jedan od glavnih razloga za ovakav stav je pitanje Kosova, a Srbija i dalje računa na podršku i Rusije i Kine u različitim međunarodnim forumima, navodi se u analizi ISAC Fonda.
Jedan od autora analize Igor Novaković istakao je za EWB da su političke deklaracije i restriktivne mere koje se odnose na Rusiju bile dominantna tema, a Srbija se nije usaglasila ni sa jednim od devet paketa sankcija EU.
Osim Rusije, najvažnija tema EU deklaracija sa kojima se Srbija uglavnom nije usklađivala bila je Belorusija, ali Srbija se uskladila sa prvom revizijom restriktivnih mera koje su objavljene deklaracijom 12. januara.
Istraživači ISAC Fonda smatraju sa Srbija pokušava da „igra na dva koloseka“ i šalje poruke i Briselu i Moskvi i Minsku da „odmerava svoje korake“. Pored odbijanja da se uskladi sa sankcijama Rusiji, Srbija se nije uskladila sa četiri obnove, odnosno dopune sankcije protiv Irana. Tokom 2022. godine Srbije se nije uskladila ni sa jedinom deklaracijom EU u ovom periodu čija je tema bila Kina.
Zbog ruske agresije na Ukrajinu usklađivanje Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politiko Evropske unije je presudno dobilo na važnosti.
J.H./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Treći put od kako je počeo rat u Ukrajini, Evropski parlament usvaja rezoluciju kojom ultimativno poziva Srbiju da se uskladi sa sankcijama EU Rusiji i napravi vidljiv pomak u oblastima demokratije i vladavine prava. Aleksandar Vučiće je rezoliciju nazvao „bezobraznom i bezobzirnom“, a one koji su je usvojili „licemerima“
Zbog stava o sankcijama Rusiji reputacija Srbije u Evropi nije bila gora od 1999, dalje je od Evropske unije nego ikada i mogla bi da se nađe u međunarodnoj izolaciji
Autor izveštaja Komiteta za spoljnu politiku Evropskog parlamenta o proširenju Evropske unije Tonino Picula izjavio je da EP ne traži suspenziju pregovora sa Srbijom, ali uslovljava njihov nastavak uvođenjem sankcija Moskvi, izvestilac EP za Srbiju Vladimir Bilčik kaže da nije reč o pritisku na Beograd, a Aleksandar Vulin govori o „pakosti ustaša“
Kuda vodi Vučićevo obraćanje Evropskoj uniji tabloidnim rečnikom i imenovanje Vulina za direktora BIA? Izvesno je jedno – zemlju čeka serija poraza u kojima će se njen predsednik svaki put predstavljati kao pobednik
