Foto: Firenze2/Pixabay
Zbog većeg broja deklaracija koje je Evropska unija usvojila zbog konflikta u Ukrajini, stopa usklađenosti Srbije u 2022. godini je bila samo 48 odsto, navodi se u Analizi usklađenosti Srbije sa spoljnopolitičkim deklaracijama i merama EU za 2022. godinu koju je objavila nevladina organizacija ISAC Fond
Zbog održavanja pozicije neusklađivanja sa restriktivnim merama EU protiv Rusije, Srbija je praktično poništila napredak koji je bila ostvarila 2021. godine, kada je stopa usklađenosti bila 62 odsto, prenosi Juropijan vestern Balkans (EWB).
Srbija se nije usklađivala sa onim deklaracijama i merama koje su za temu imale Rusku Federaciju i Kinu, njihove državljane ili interese.
Jedan od glavnih razloga za ovakav stav je pitanje Kosova, a Srbija i dalje računa na podršku i Rusije i Kine u različitim međunarodnim forumima, navodi se u analizi ISAC Fonda.
Jedan od autora analize Igor Novaković istakao je za EWB da su političke deklaracije i restriktivne mere koje se odnose na Rusiju bile dominantna tema, a Srbija se nije usaglasila ni sa jednim od devet paketa sankcija EU.
Osim Rusije, najvažnija tema EU deklaracija sa kojima se Srbija uglavnom nije usklađivala bila je Belorusija, ali Srbija se uskladila sa prvom revizijom restriktivnih mera koje su objavljene deklaracijom 12. januara.
Istraživači ISAC Fonda smatraju sa Srbija pokušava da „igra na dva koloseka“ i šalje poruke i Briselu i Moskvi i Minsku da „odmerava svoje korake“. Pored odbijanja da se uskladi sa sankcijama Rusiji, Srbija se nije uskladila sa četiri obnove, odnosno dopune sankcije protiv Irana. Tokom 2022. godine Srbije se nije uskladila ni sa jedinom deklaracijom EU u ovom periodu čija je tema bila Kina.
Zbog ruske agresije na Ukrajinu usklađivanje Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politiko Evropske unije je presudno dobilo na važnosti.
J.H./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Posle izbora za nove članove Visokog saveta tužilaštva, tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva Branko Stamenković kaže za „Vreme“ da su javni tužioci svojim glasovima poslali jasnu poruku u prilog samostalnosti tužilaštva
Štandovi za potpis građana biće postavljeni u više od 50 gradova i na više od 180 lokacija, kako bi studenti proverili podršku građana
Dosadašnji članovi rukovodstva PSG-a, uključujući predsednika i zamenicu predsednika novosadskog odbora, podneli su neopozive ostavke i najavili istupanje iz članstva stranke zbog nepremostivih razlika u političkom delovanju
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Treći put od kako je počeo rat u Ukrajini, Evropski parlament usvaja rezoluciju kojom ultimativno poziva Srbiju da se uskladi sa sankcijama EU Rusiji i napravi vidljiv pomak u oblastima demokratije i vladavine prava. Aleksandar Vučiće je rezoliciju nazvao „bezobraznom i bezobzirnom“, a one koji su je usvojili „licemerima“
Zbog stava o sankcijama Rusiji reputacija Srbije u Evropi nije bila gora od 1999, dalje je od Evropske unije nego ikada i mogla bi da se nađe u međunarodnoj izolaciji
Autor izveštaja Komiteta za spoljnu politiku Evropskog parlamenta o proširenju Evropske unije Tonino Picula izjavio je da EP ne traži suspenziju pregovora sa Srbijom, ali uslovljava njihov nastavak uvođenjem sankcija Moskvi, izvestilac EP za Srbiju Vladimir Bilčik kaže da nije reč o pritisku na Beograd, a Aleksandar Vulin govori o „pakosti ustaša“
Kuda vodi Vučićevo obraćanje Evropskoj uniji tabloidnim rečnikom i imenovanje Vulina za direktora BIA? Izvesno je jedno – zemlju čeka serija poraza u kojima će se njen predsednik svaki put predstavljati kao pobednik
