Stambenu krizu su nedavno na svojoj koži osetili i građani Srbije, kada je zbog dolaska ruskih državljana, tržište nekretnina podivljalo. Međutim, ovaj problem u Evropi traje već godinama, a neki gradovi nakon što ih turisti izgustiraju, izgledaju kao da su napušteni.
Evropska Unija (EU) se postepeno hvata u koštac sa različitim nacionalnim zakonima koji regulišu poslovanje platformi za izdavanje smeštaja, a primenjuju se na ceo blok od 27 zemalja.
Od prošle godine, kompanije poput Airbnb-a i Bookinga moraju da dostavljaju nacionalnim vlastima podatke o broju korisnika njihovih usluga i koliko noći borave u iznamljenom smeštaju. Podaci su pohranjeni na jedinstvenoj ulaznoj digitalnoj stanici dostupnoj svim javnim organima.
U međuvremenu, svaki grad se sa ovom sivom zonom bori na svoj način.
Pariz je nedavno dobio dugu pravnu bitku sa Airbnb-om koji je utvrdio da je platforma za online iznajmljivanje delom odgovorna za nezakonito izdavanje imovine u podzakup.
Iz Airbnb-a kažu da pozdravljaju napredak u vezi sa pravilima kratkoročnog iznajmljivanja u celoj EU, što je dobra vest za njenu ekonomiju putovanja i mnoge domaćine koji dele svoje domove kako bi povećali svoje prihode i priuštili životne troškove koji rastu.
“Kako napredujemo, nastavljamo da ohrabrujemo EU da usredsredi svoju diskusiju na nesrazmerna lokalna pravila koja potkopavaju jedinstveno tržište i sprečavaju mnoge Evropljane da dele svoje domove i da imaju koristi od posetilaca u svojim zajednicama”, kaže menadžerka za odnose sa javnošću Georgina Brovs.
Najlošija situacija u malim turističkim gradovima
U odredištima koja nisu posebno velika, kao što je Palma de Majorka je sve više vlasnika stanova koji ih iznajmljuju turistima, što znači da stanovnici toga grada jedva mogu platiti te cene. U Palmi je teško naći stančić za manje od 900 evra mesečno, piše Dojče Vele.
Iako vlasnici dobro zarađuju turisti imaju malo obzira prema zgradi i susedima, u sezoni je ugostiteljima i trgovcima nemoguće da nađu smeštaj za radnike, a izvan sezone čitave ulice padaju u mrtvilo Potemkinovog sela.
Mnogi apartmani se iznajmljuju „na crno“ tako da nema ni prihoda od poreza.
Takav isti problem imaju veliki gradovi koji privlače mase turista, poput Pariza, Amsterdama ili Rima.
Uvode se stroga ograničenja broja apartmana, dozvolu za turističko iznajmljivanje je već gotovo nemoguće dobiti, ali i dalje je sve manje stanova iz kojih stanovnici ujutru odlaze na posao, a mališani u školu, nego što naviru turisti sa svojim koferima.
Rešenja kreativna i različita
Vlasti u Madridu su povećale broj radnika inspekcije sa 15 na 20 i oni su sada opremljeni kreditnim karticama kojima mogu da plate neki smeštaj, pretvarajući se da su turisti.
Pariz ima specijalnu jedinicu za borbu protiv ilegalnog iznajmljivanja.
Portugalski premijer Antonio Kosta nedavno je uveo niz mera za suzbijanje kratkoročnih iznajmljivanja. U nastojanju da ukroti brzo rastuće cene iznajmljivanja, zemlja neće izdavati nove licence za Airbnb i druge slične dozvole za izdavanje kratkoročnih smeštaja. Jedini izuzeci će biti u ruralnim područjima koja ne pate od urbanih pritisaka.
Vlasti Portugala su strancima nudile šansu da dobiju državljanstvo kupovinom imovine u zemlji u vrednosti od najmanje 500.000 evra – što je atraktivna perspektiva za one koji žele da dobiju boravak u EU. Međutim to je dovelo do toga da 10 odsto svih kupovina imovine u Portugalu izvrše ljudi u inostranstvu.
Turista sve više, za lokalce šta ostane
U nekim oblastima u Španiji čak svaka četvrta nekretnina je registrovana kao turistički zakup. Još uvek ne postoji nacionalni zakon, ali brojne španske destinacije se bore protiv nekretnina u stilu Airbnb-a, jer je cena iznajmljivanja kuće porasla.
“Problem u Barseloni je što je širenje grada ograničeno geografski, stanova ima koliko ima, a turista je sve više na godišnjem nivou. Vlasnici stanova traže najprofitabilniju varijantu izdavanja i onda za nas koji tamo živimo, šta ostane. Stanovi na duže se gledaju tako što se jedan dan zakaže gledanje stana i svi idemo već sa parama u rukama pa ko ponudi više ili ko ima bolji ugovor, platu, dobija stan”, kaže Jelena iz Barselone za portal „Vreme“.
Ona kaže da su stanovnici Barselone za vreme pandemije prvi put imali prilike da na tržištu vide lepo uređene stanove u ponudi za izdavanje na duže po razumnim cenama.
Barselona je 2021. godine postala prvi evropski grad koji je zabranio kratkoročno iznajmljivanje privatnih soba. Ima namenski tim koji proverava da li postoje nelegalni oglasi i uklanja ih.
Izdavanje celih kuća ili stanova je i dalje dozvoljeno, ali vlasnik imovine mora da poseduje odgovarajuću dozvolu, a grad već duže vreme nije izdao nijednu novu dozvolu.
Jedino turisti zadovoljni
U popularnim turističkim mestima u Italiji, lokalne vlasti takođe ograničavaju mogućnosti kratkoročnog iznajmljivanja. Gradonačelnik Venecije Luiđi Brunjaro rekao je lokalnoj štampi u martu da je centar grada patio od depopulacije i da sada treba da se bori da sačuva svoju dušu.
Najstroža pravila za iznajmljivanje ima Holandija. Da biste iznajmili svoju kuću ili čamac u Amsterdamu, potrebna je dozvola. To mora biti vaša stalna adresa, licenca će vas koštati 48,10 evra i samo je privremena.
Dok se propisi EU ne iskristališu i dođu do toga da pravila budu ista za sve, posrednici u izdavanju nekretnina kao što su Airbnb ili Booking uspešno izbegavajuodgovornost za ovaj problem. Vlasnici koji izdaju stanove za sada izvlače deblji kraj, a situacija odgovara jedino turistima.
S.Z/DW/Euronews
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
