U Sarajevu je proglašena epidemija leptospiroze. Šta je ova bolest i da li Srbiji preti slična epidemija?
Leptospiroza je pogodila Sarajevo. Od 14. do 21. maja prijavljeno je 17 laboratorijski potvrđenih slučajeva. Tužilaštvo Kantona Sarajevo formiralo je predmet po službenoj dužnosti posle pisanja medija o epidemiji leptospiroze, a u Zavodu za javno zdravstvo Kantona Sarajevo prvi sumnjivi slučajevi prijavljeni su 29. aprila, pošto se više radno sposobnih muškaraca sa Dobrinje javilo sa simptomima temperature i malaksalosti sličnim gripu.
U slučajevima obolelih u Sarajevu laboratorijskim analizama potvrđena je „urbana leptospiroza“, dodaje se, a hospitalizovana su tri pacijenta.
Institut „Batut“ nije odgovorio na pitanja „Vremena“ o tome da li Srbiji preti slična epidemija. Pojava ove zaraze već je zabeležena kod nas prethodnih godina.
Šta je leptospiroza?
Leptospiroza je bolest koju prenose glodari, a često je uzrokovana izostankom deratizacije, koja zbog problema sa javnim nabavkama nije sprovedena dve godine u Sarajevu. Pojava bolesti, koja ako se ne leči adekvatno može imati i smrtne posledice, uzrokovana je izostankom deratizacije.
Pojava zarazne bolesti leptospiroze, koju prenose zaraženi glodari najčešće putem urina, izazvala je zabrinutost među građanima Sarajeva.
Direktorica Sanitacije Elna Ibrahimović naglasila je da se u prethodnim godinama nije provodila sistematska deratizacija zbog administrativnih prepreka.
Koji su simptomi?
“Glavni simptomi”, kako piše Batut, “su teške i dugotrajne glavobolje, visoka temperatura praćena halucinacijama, preznojavanje, mučnina, povraćanje, bol u mišićima i leđima, gubitak apetita.”
Može se razviti i žutica, otežano disanje, problemi sa vidom, dijareja, promene na koži.
Kada je Srbija bila u opasnosti
Najviša zabeležena stopa slučajeva ove zaraze zabeležena je 2014. godine, kada su Srbiju zadesile velike poplave, jer su pacovi i drugi glodari glavni prenosioci bakterije. Nakon toga, prema izveštaju „Batuta“ iz 2023. godine, registrovano je 45 obolelih, ili 11 puta više u odnosu na 2022. godinu.
Od toga da sigurno ulaze u koaliciju sa Srpskom naprednom strankom posle vanrednih parlamentarnih izbora 25. oktobra, Savez vojvođanskih Mađara je stigao do toga da će se ponašati „u zavisnosti od matematike”
Predlog za smenu Andrije Mandića stigao je pred Skupštinu Crne Gore, ali poslanici nisu došli do glasanja. Sednica nije počela, opozicija je zahtevala da se utvrdi kvorum, a Mandić je nakon rasprave napustio plenarnu salu
Pojavili su se lažni i klonirani portali koji automatski preuzimaju sadržaje profesionalnih redakcija i objavljuju ih na domenima koji mogu da dovedu publiku u zabludu. Poslednja meta napada je portal N1. Pre toga je nastala stranica Vesti Vreme koja kopira naziv i vizuleni identitet nedeljnika Vreme
Zaštitnik građana Zoran Pašalić najavio je izmene Zakona o javnom redu i miru. Postoji bojazan da bi to moglo da znači povratak verbalnog delikta, odnosno cenzure za izgovorenu reč kakva je postojala u SFR Jugoslaviji
Dok se gradi narativ o herojima s Košara, slave se heroji beogradskih klošara kakav je osuđeni ratni zločinac Ratko Mladić
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
