Energenti: Zašto i gde nema peleta

Pelet, briketirana piljevina,  je najjeftiniji čvrsti energent. Ovog meseca država je ograničili njegovu cenu na 38.000 dinara po toni i zabranila izvoz kako bi stabilizovala tržište. Pa ipak, potrošači tvrde da je nestašica još veća.

U Srbiji ga za grejanje koristi više od 110.000 domaćinstava, a potražnja se povećava.

Međutim, vlasnici stovarišta sada i ne primaju uplate zato što je uvoz gotovo prestao s obzirom da su i druge zemlje odlučile da ga čuvaju za svoje tržište, a domaće fabrike ga ne proizvode onoliko koliko bi bilo potrebno. Mediji izveštavaju da ga po stovarištima nema, i da su onaj koji je ranije uvežen prodali po sadašnjim, sniženim cenama.

Da podsetimo, samo od maja do početka juna cena peleta je porasla za šest do osam hiljada dinara, pa se ispostavilo da je najviše u regionu. U julu je tona peleta  kod nas koštala u proseku 411 evra, u Zagrebu – 372, a na primer u Skoplju 205 evra. Pre godinu dana, cena peleta je bila 170 evra po toni.

Smatra se da je za jednu šestomesečnu sezonu domaćinstvu potrebno oko 10 tona peleta.

Sada, kažu proizvođači, nema peleta zato što im „Srbijašume“ nisu slali potrebne količine sirovine.

U „Srbijašumama“ kažu da im nije jasno zašto su stovarišta prazna, s obzirom da su polovinu obaveza već isporučili, i da ima sirovina i u privatnim šumama. Kažu da je pelet morao da proizvede i da će tržišne i finansijske inspekcije utvrditi šta se desilo sa sirovinama „Srbijašuma“. Smatraju da će se tako utvrditi da li pelet u magacinima čeka bolja vremena.

Mladen Stojadinović, predsednik Grupacije za obnovljivu energiju u Privrednoj komori Srbije kazao je da „se pelet nigde ne krije“ i da je inspekcija utvrdila „da peleta u fabrikama nema, da drveta u fabrikama nema i da se ništa ne lageruje, već se sve što se proizvede izbacuje na tržište.“

Dušan Bijelić, vlasnik firme „Ekona tim DO“ koja se 11 godina bavi distribucijom kotlova centralnog grejanja i pelata, govoreći za portal „Vremena“, ocenjuje da se „nestašica uvoza peleta iz Rusije i Ukrajine naravno oseća kao i svuda u svetu, ali postoje druge države iz kojih, koliko znam, je moguće nabaviti pelet, na isti način na koji je moguće izvoziti naš pelat u Makedoniju i Albaniju.“

Distribucija peleta nije primarna delatnost Bijelićeve firme, kaže da godišnje uzme 40 do 50 kamiona pelata i da ga nabavlja iz Prijepolja i Lešnice, ali i da mena problema oko nabavke.

Po njemu „to samo znači da ako mi, mali distributer, možemo da ga nabavimo, da bi i oni veliki kojima je to primarna delatnost i koji imaju višegodišnje ugovore i garancije, ne bi trebalo da imaju problema oko nabavke.“

Pelet je novi energent, u upotrebi je tek od ovog veka. Evo deo teksta Zorana Majdina Grejanje za sva vremena iz 2009. godine, o peletu, objavljenog u „Vremenu“ broj 988.

„Naprednija varijanta briketa je pelet: takođe se pravi od piljevine, ali i od svake druge biomase, ostacima u poljoprivrednoj proizvodnji – slami, šaši, stabljikama graška, boranije, pasulja, od svega što u biljnoj proizvodnji pretekne… Pelet je samo manji od briketa – šest milimetara u prečniku i 25 milimetara dužine, tako da je pogodan za automatsko loženje: gorionik se sam pali kad je hladno i gasi kad je toplo, a pužni transporter dotura goriva baš koliko treba, isto kao gorionik za lož-ulje ili zemni gas.

Pelet je nešto skuplji od briketa – 10.000 dinara za tonu, utoliko je i grejanje skuplje, ali ako se uzme u obzir automatika i te kako se isplati, jer i rad valjda, nešto košta. Sve je na strani peleta, samo da nije jednog „ali“: iako postoje četiri fabrike peleta u Srbiji, na stovarištima se teško nalazi. I opet Slovenija za primer: u svakom hipermarketu može da se kupi pelet, pa i onaj proizveden u Srbiji.”

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com